srijeda, 29. veljače 2012.

Kada bi trebalo kažnjavati djecu?

Kažnjavanje nije isto što i disciplinovanje. Disciplina, reč koja u svom korenu ima značenje „učiti ili podučavati”, ne podrazumeva kažnjavanje psovanjem, urlanjem ili batinama. Ona uključuje postavljanje pravila vašoj deci i postavljanje jasnih očekivanja o njihovom ponašanju.
Međutim, šta raditi kada se pravila krše? Kada bi trebalo kažnjavati decu? I na koji način?
Iako je kažnjavanje sasvim mali deo discipline, važno je podsetiti dete da je donelo pogrešnu odluku i da to više ne radi. Kazna je, na taj način, metoda kojom se koriguje loše ponašanje i ne bi je trebalo koristiti kao izduvni ventil za nakupljen bes i ljutnju. Takođe, morate uvek imati na umu da kazna mora biti prilagođena detetovom uzrastu. Način sprovođenja discipline prema jednom četvorogodišnjaku ne može biti primenjiv i za jednog četrnaestogodišnjaka.

Od četiri do šest godina

U periodu od četvrte do šeste godine, deca u većem broju, još uvek istražuju granice, testiraju svoju snagu ali i naše živce. To je razdoblje kada morate da „prebolite” prosipanje mleka, valjanje u blatu pre odlaska u goste, pranje daljinskog u veš mašini, korišćenje vaših belih venčanih rukavica za igranje doktora, guranja ruku u kečap i slično. Ove situacije zahtevaju korekciju, ali ne i kaznu. Sa bebama i malom decom do tri godine je lako, neodobravajući pogled ili poneka čvrsta reč mogu da posluže kao način postizanja discipline.
Najbolja taktika ispravljanja ponašanja za decu stariju od četiri godine jeste naknada, vraćanje u prvobitno stanje. Ako dete prospe mleko, mora da počisti za sobom. Ako razbije tanjir, mora svojim drugačijim ponašanjem da „zaradi”, tj., nadoknadi cenu. Ali, sigurno vam je poznata i reakcija kada dete zna šta se od njega očekuje i sposobno je to da urati, ali odbija! „Neću i šta mi možeš?!” Neka uteha vašim živcima bude činjenica da prkos nije znak nevaspitanog, nego potpuno zdravog deteta koje proverava svoje granice. Ne nasedajte na to! Ovo je pravo vreme za „tajm aut” ili „slanje na klupu”.
”Tajm aut”, koji obično označava ignorisanje dečjeg lošeg ponašanja, ili postavljanje deteta na stolicu (u stilu ne miči se dok ti ja ne kažem), uglavnom ima rezultata kod dece predškolskog uzrasta i u nižim razredima dece školskog uzrasta, ostavljajući im dovoljno vremena da se smire.

Od šest do deset godina

Ovaj uzrast ima veću kontrolu nad svojim ponašanjem i moć sofisticiranijeg razumevanja pravila i granica. Isto tako, deca tog uzrasta su već spremna za borbu rečima „A zašto baš ja?”, „Zar baš sad?” ili „Neću, jer …”.
Jedan od načina da izbegnete nepotrebno natezanje jeste da unapred odredite i naglasite koliko ste spremni da tolerišete. Počnite s jasnim i glasnim: „Marko, posle ovog crtaća, obuci pidžamu i u krevet!”. Ako kasnije pronađete malog Marka kako sklupčan na sofi gleda TV dalje, vreme je da pređete u akciju.
Odgovornost roditelja, a samim tim i reakcija moraju biti trenutni. Ne smete da čekate i reagujete nakon par sati ili, ne daj Bože, par dana. Samo na taj način ćete suzbiti neposlušnost, izbeći nepotrebna natezanja s detetom i gubitak živaca.
U ovoj dobi metoda koja daje više jeste ona koja ukazuje na logične posledice ako vas ne sluša. Odbijajući da posluša roditelje da ode u krevet nakon crtaća, Marko rizikuje kaznu zbog koje neće možda danima moći da gleda televizor i svoje omiljene emisije.
Ipak, ne budite prekruti, ponekad poštujte njegovu borbu, nagradite „izvlakušu” ako vas je šarmirao (trebaće mu ta veština).
Ako situacija dozvoljava, najbolje učenje je kad dete samo nauči iz svog iskustva. Zato, ako zaboravi da napiše zadatak, nemojte mu vi pomagati. Ili ako slučajno zaboravi da ponese u školu opremu za fizičko, nemojte trčati za njim. Neka samo misli i razmišlja o svojim obavezama. Nakon opomene, a verovatno se neće baš prijatno osećati ako to bude pred svim učenicima, drugi put će više paziti. Naravno da nećete dozvoliti da vam dete popije Domestos i završi u bolnici, ali zbog loše koncentracije i neodgovornosti u izvršavanju obaveza, posledice koje će iz toga izaći, samo će ga naterati da drugi put više misli.

Od deset do četrnaest godina

Uh! Iako majke najčešće opisuju trogodišnjake kao najteži period, početak puberteta možda je i gori. Osim što hormoni rade svoje, dete je sve veće pa ga ne možete samo tako staviti da sedi za stolom i narediti mu da se smiri. Desetogodišnjak može imati napade agresije, jedanaestogodišnjak se hvata u koštac s pravilima i restrikcijama, četrnaestogodišnjak se može ismevati pravilima i vrednostima unutar porodice. Doduše, pružanje otpora u procesu odrastanja je normalna pojava i nastojanja da se izbegnu roditeljski saveti i stavovi, česta su pojava.
Slušajte svoje dete i tražite način da postignete kompromis. Ne solite pamet nego budite kratki i jasni. Uz njegovu pomoć pokušajte da uspostavite pravila ponašanja koja će imati efekta.
Ukidanje privilegija koje dete ima, najbolji je način kažnjavanja za taj uzrast. Ne dozvoliti mu izlazak uveče, isključiti TV, ili mu na određeno odložiti bavljenje nekom aktivnošću. Da bi ta metoda bila uspešna roditelji su dužni da objasne detetu koje su mu dužnosti i obaveze, a šta mu može biti nagrada, odnosno privilegija zbog korektnog ponašanja.

Ponašanja koja ne smete kažnjavati

Mokrenje u krevet je psihološka reakcija koja nije u okvirima svesnih reakcija i koja će u zavisnosti od pohvala ili kažnjavanja biti pojačavana ili smanjena.
Govorne teškoće zahtevaju stručnu pomoć, puno samostalnog vežbanja, ali je nepoželjno takvu osobu vređati i omalovažavati, jer takvo ponašanje ne doprinosi poboljšanju i rešavanju problema.
Nesrećan slučaj je nepredvidiv. Ponekad starije dete uključimo u nekakav kućni posao kao što je čišćenje, popravak ili obnavljanje, ali može se dogoditi nešto nepredviđeno zbog nehaja ili nepažnje.
Ocene: Decu ne bi trebalo kažnjavati ako ne donesu kući čistu peticu, ali trebalo bi im se objasniti da za bolju ocenu treba truda i učenja i da bi najbolje bilo kada bi odmah posle škole napisali zadatak i ponovili gradivo, a tek onda išli napolje. Ako su ocene odraz neučenja, slabe koncentracije, treba ih naučiti samodisciplini, a ne kampanjskom učenju koje ne daje rezultate. Probleme koji uključuju specijalne poteškoće u učenju treba razlučiti i uz pomoć stručnjaka rešavati.
Nedostatak pažnje i hiperaktivnost takođe mogu da prouzrokuju probleme. Takvo dete može da ima velikih poteškoća u suzdržavanju i kontroli viška energije i učenja iz grešaka, čak i onda kada postoji želja za takvim rešavanjem. Svakako, između ostalog, (uključujući i korišćenje medikamenata), ono se treba učiti disciplini i „trenirati” ponašanje kako bi opstalo u svetu.

(Priredila J.K. prema Višnja Skorin)

izvor: http://www.tvorac-grada.com/forum/
Korisne informacije o trudnoći i odgoju djece možete pronaći na:






Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.