nedjelja, 4. ožujka 2012.

Dojenje i njegove prednosti

Zašto je dojenje tako bitno?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se bebe doje majčinim mlekom prvih šest meseci života zbog izuzetne nutritivne vrednosti tog mleka neophodnog za rast i zdrav razvoj novorođenčadi.

Dojenje, takođe, kako su pokazali rezultati više istraživanja, pozitivno utiče i na zdravlje majki, jer između ostalog smanjuje opasnost od raka dojki i jajnika u kasnijem životnom periodu, ali i omogućava njihov brzi povratak na telesnu težinu koju su imale pre porođaja.

Međutim, manje od 40 odsto beba mlađih od šest meseci, u svetu se doji isključivo majčinim mlekom, pokazuju statistički podaci objavljeni povodom obeležavanja Svetske sedmice dojenja koja se svake godine organizuje od 1. do 7. avgusta u više od 120 zemalja.

U Evropi je, međutim, dojenje majčinim mlekom dosta zastupljeno. Tako, na primer, u zemljama severne Evrope skoro sve majke doje bebe svojim mlekom (99 odsto u Norveškoj i Švedskoj), a ta brojka je visoka i u ostalom delu Evrope - 95 odsto u Danskoj, 92 odsto u Švajcarskoj, 85 odsto u Italiji, 75 odsto u Nemačkoj i 69 odsto u Velikoj Britaniji, dok je u Francuskoj cifra nešto slabija i iznosi 56,2 odsto, objavio je francuski nedeljnik "Nuvel observater".


Dojite bebe, sprečite gojaznost dece

Žene bi mogle da smanje gojaznost kod dece održavanjem normalne težine u trudnoći i dojenjem beba, zaključci su jednog panela američke vlade čije rezultate je javnosti predstavila prva dama SAD, Mišel Obama.

Jedno od tri američka deteta ima prekomernu težinu ili je gojazno, te su samim tim ona pod većim rizikom da obole od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, povećanog holesterola i drugih srodnih bolesti.

Gojaznost je naročito prisutna kod crnačke i hispanoameričke dece, a neki stručnjaci upozoravaju da su "današnja deca na putu da žive kraće od svojih roditelja".

Mišel Obama je, predstavljajući rezultate panela, u okviru svoje kampanje protiv gojaznosti kod dece, navela da želi da pomogne da bebe koje se rađaju danas, kada porastu imaju normalnu težinu, što se prema rezultatima panela, može postići ako do 2030. stopa gojazne dece opadne za pet odsto.

Izveštaj je pokazao da su dva najvažnija faktora koja utiču na gojaznost kod dece, težina majke pre i za vreme trudnoće.

Razne studije su pokazale da jedno od petoro dece postane gojazno ili dostigne prekomernu težinu do šeste godine, a da više od polovine gojazne dece pre druge godine dostigne prekomernu težinu.

Oko šest odsto dece mlađe od šest meseci pati danas od prekomerne težine, naspram 3,5 odsto koliko ih je bilo između 1980. i 2001, pokazao je izveštaj.

U izveštaju su, takođe, iznete preporuke restoranima da razmotre veličine porcija koje služe i daju više informacija o broju kalorija tih obroka.

Preporučuje se i da se propišu novi federalni standardi za služenje obroka u školama, kao i da u obrazovnim ustanovama bude više pažnje posvećeno nutricionizmu, a da pedijatri učine uobičajenom praksu izračunavanja i praćenja indeksa telesne težine svojih pacijenata.

I u Srbiji raste broj gojazne dece. Specijalisti za ishranu u Institutu "Batut" ukazuju da se Srbija ne razlikuje mnogo po uhranjenosti od drugih evropskih zemalja i najavljuju da će ta ustanova inicirati unapređenje ishrane dece u školama.


Zašto je dojenje važno?

Svetska nedelja dojenja počinje u nedelju i traje do 7. avgusta. SZO i UNICEF podsećaju da je dojenje prirodni nastavak trudnoće, a majčino mleko najbolja hrana za bebe u prvim mesecima života.

Povodom obeležavanja svetske sedmice promovisanja dojenja majčinim mlekom, koje počinje u nedelju i traje do 7. avgusta, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF su uputili poziv zdravstvenim ustanovama i radnicima za sprovođenje mera radi propagiranja te vrste dojenja u svetu, preneli su francuski mediji.

Osim usvajanja mera vezanih za dojenje majčinim mlekom, koje su poznate zdravstvenim radnicima, SZO i UNICEF traže, pre svega, intenzivnije informisanje trudnica o prednostima dojenja.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se bebe doje majčinim mlekom prvih šest meseci života zbog izuzetne nutritivne vrednosti tog mleka neophodnog za rast i zdrav razvoj novorođenčadi.

Dojenje, takođe, kako su pokazali rezultati više istraživanja, pozitivno utiče i na zdravlje majki, jer između ostalog smanjuje opasnost od raka dojki i jajnika u kasnijem životnom periodu, ali i omogućava njihov brzi povratak na telesnu težinu koju su imale pre porođaja.


Deca hranjena majčinim mlekom su zdravija

Deca koja su se hranila majčinim mlekom imaju manju sklonost ka malignim i hroničnim bolestima, kao što su dijabetes, astma i ekcemi.

Dr Ljilja Petrović-Stanković, neonatolog u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" je, povodom Svetske nedelje dojenja, kazala da majčino mleko nema zamenu i da se u njemu nalaze antitela koja povećavaju otpornost organizma i dodala da ono obezbeđuje bliskost između deteta i majke.

"Mleko kojim majka doji dete prečistilo se u njenom organizmu i ne može da bude izloženo bilo kakvom dejstvu spoljašnje sredine, kao kada je u pitanju kravlje, adaptirano ili drugo mleko", istakla je ona.

Dr Petrović-Stanković je ukazala da se i pre 70 godina kravlje mleko uzimalo samo ako je majka životno ugrožena ili ne može da doji, a čak i tada se pribegavalo tome da se dete hrani mlekom neke dojilje ili žene bliske porodici.

Većina doktora pokušava da majkama ukaže na prednosti dojenja, ali su marketing i priče da grudi neće biti lepe ako majka doji dete, kao i moda flašica, uticali da sve veći broj žena posle kratkog perioda dojenja prelazi na adaptirano mleko.

Umesto da adaptirano mleko bude nužna zamena, ono postaje osnovna hrana, tako da deca ne dobijaju šansu koju im je priroda dala. Majčino mleko treba da bude produžetak simbioze majke i deteta, bar prvih šest meseci, podseća dr Petrović-Stanković.

Povodom obeležavanja Svetske nedelje dojenja, udruženje "Roditelj" će u četvrtak, 5. avgusta, održati okrugli sto sa ciljem otvaranja diskusije u javnosti o tome da li i na koji način može da se podigne procenat dojenih beba u Srbiji, najavila je predsednica tog udruženja Dragana Soćanin.

U nedelju, 8. avgusta, na Zemunskom keju biće održana javna manifestacija "Prijatelji bebama od prvog trenutka", rekla je ona i dodala da će se tom prilikom okupiti majke koje doje, zdravstveni stručnjaci i ostali pojedinci i institucije koje promovišu i podržavaju dojenje.

"Na samoj manifestaciji trudnice i majke će moći da dobiju savete o dojenju i ishrani beba, od stručnih saradnika i vršnjačkih savetnica Udruženja 'Roditelj' i da razmene iskustva sa drugim majkama", rekla je ona i dodala da su manifestaciju podržali Gradski sekretarijat za zdravstvo i opština Zemun.



Dojiti dijete ili ga hraniti na flašicu?


Dojenje je najbolji nacin ishrane za zdravlje, rast i razvoj djeteta. Majčino mlijeko je mnogo vrjednije od bilo kojeg drugog proizvoda koji se daje kao zamjena za majčino mlijeko. Ono sadrži uravnotežen odnos hranljivih materija i sastojaka za odbranu od infekcija, idealno prilagođen potrebama vašeg djeteta. Beba koja je dojena dobija najvredniju hranu i koja joj najvise odgovara. Zato, beba milionera koja se hrani vještačkim (adaptiranim) mlijekom ima lošiju ishranu od bebe iz najsiromašnije porodice koju doji njena majka. Zato se uvijek, ukoliko imate mogućnosti, tj.mlijeka, odlučite da dojite vašu djecu. Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi ustaljeni običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vijek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje izgubi u velikoj mjeri. Pogrešne ideje su dospjele čak i u medicinske udžbenike.
Razdvajanje majke i bebe poslije porođaja, ishrana po uvrđenoj šemi, davanje na flašicu vještačkog mlijeka, čajeva ili neke druge tečnosti, postali su ustaljena praksa koja je neneminovno dovela do poremećaja dojenja i smanjenja zaliha majčinog mlijeka. Vaše dijete prvo treba da počne da doji, a tek onda da ga navikavate na flašicu koja treba da je tek sekundarna opcija. Kada beba napuni 6 mjeseci treba postepeno uvoditi čvrstu hranu, ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem. Vaše dijete i dalje ne treba da pije zaslađene napitke ili čajeve. Ove tečnosti ne sadrže nikakve hranjive materije i uništavaju zube. Čaj smanjuje apsorbovanje željeza i može da dovede do anemije.
Dojenje sprječava razvoj bolesiti u kasnijem dobu. Dojenje umanjuje rizik razvoja dječijeg dijabetesa (šećerne bolesti). Dojenje na zahtjev djeteta može da odloži alergije kao što su astma ili ekcem. Istraživanja su pokazala da djeca koja su dojena imaju bolju inteligenciju. To je naročito izraženo kod nedonošćadi koja su dobivala samo majčino mlijeko. Bebe koje su dojene imaju puno bolji imunitet. Studije pokazuju da dojenje smanjuje mogućnost formiranja loših zuba, lošeg vida, nekih dječijih kancera, povišenog krvnog pritiska i nekih srčanih oboljenja kasnije u životu.
Neka proučavanja pokazuju da što duže žena doji svoje dijete smanjuje se mogućnost za tumor na jajnicima i rak dojke u premenopauzi i za oboljenje kostiju (osteoporosis) i za prelome kuka u starosti. Majkama dijabetičarima je potrebno manje insulina za vreme dok doje svoje bebe. Ovo bi trebali biti dovoljni razlozi da se odlučite za dojenje. Ukoliko niste u mogućnosti da dojite, uvijek postoji vještačka hrana, koju trebate odabrati uz savjet vašeg pedijatra.



Dojite bebu, biće bolji đak jednog dana

Deca koja su bila dojena kao bebe pokazuju bolje rezultate u školi, poručuju naučnici.

Samo četiri nedelje dojenja po rođenju bebe dovoljne su da značajno utiču na razvoj i napredak deteta u predškolskom i školskom uzrastu. Bebe koje su majke dojile postižu bolje rezultate u čitanju, pisanju i matematici kada napune 5, 7, 11 ili 14 godina.

Odavno je poznato da je dojenje dobro za imunitet, tako da se bebe koje se hrane majčinim mlekom lakše oporavljaju od upale uha, manje ih muči stomak, a ređe boluju i od astme, ali sada su naučnici utvrdili da dojenje pozitivno utiče i na inteligenciju.

Tim naučnika sa Oksforda sproveo je istraživanje tokom kojeg su praćeni rezultati 10.000 učenika koje su majke dojile i onih koji su bili na veštačkoj hrani za bebe. Iako su ispitanici poticali iz istog socijalnog okruženja, analizom školskih uspeha utvrđeno je da su klinci koje su majke dojile pokazivali bolje rezultate u matematici, čitanju i pisanju kroz osnovnu i srednju školu.

"Već je poznato da dojenje pozitivno utiče na imunitet beba, ali sada smo utvrdili da ima značajan uticaj i na razvoj inteligencije i kognitivnih sposobnosti", zaključuje dr Marija Jakovu koja je bila deo istraživačkog tima, prenosi "Dejli mejl".


Bebe koje su dojene imaju manje psihičkih i fizičkih problema od dece koja su hranjena veštačkim mlekom, pokazala je nedavno objavljena studija.

Britanski naučnici su zaključili da je problematično ponašanje daleko manje zastupljeno kod dece koja su dojenja bar četiri meseca.

Problematično ponašanje uočeno je kod šest odsto dece koja su dojena minimum četiri meseci, dok je takva vrsta ponašanja zastupljena u 16 odsto slučajeva kod dece koja su hranjena veštačkim mlekom, pokazuju istraživanja.

Jedan od mogućih razloga boljeg razvoja dojene dece je taj što majčino mleko sadrži veći broj masnih kiselina, bitnih za rast dece, ali i hormona koji su značajni za razvoj mozga i nervnog sistema.

Ali i sam čin dojenja ima povoljan uticaj na interakciju između majke i deteta kao i na saznajnu funkciju kod deteta.

Epidemiolog za dečije bolesti Maria Kviglej sa Oksfordskog univeziteta, navela je i da dojena deca mnogo manje obolevaju od infekcija, dok su majke koje doje izložene manjem riziku od raka dojke.

Zašto je dojenje najbolji izbor ?

Svetska nedelja dojenja obeležava se od 1. do 7. avgusta u 170 zemalja. Dojenje je prirodni nastavak trudnoće, a majčino mleko najbolja hrana za bebe u prvim mesecima života.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se bebe doje majčinim mlekom prvih šest meseci života zbog izuzetne nutritivne vrednosti tog mleka neophodnog za rast i zdrav razvoj novorođenčadi.

Dojenje, takođe, kako su pokazali rezultati više istraživanja, pozitivno utiče i na zdravlje majki, jer između ostalog smanjuje opasnost od raka dojki i jajnika u kasnijem životnom periodu, ali i omogućava njihov brzi povratak na telesnu težinu koju su imale pre porođaja.

Izvori:
Mondo
Beta
Tanjug
Ljepota


Korisne informacije o trudnoći i odgoju djece možete pronaći na:


Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.