nedjelja, 4. ožujka 2012.

Naučite djecu da vole knjige

Naučite decu da uživaju u čitanju

Čitanje je jedan od najboljih načina da provedete kvalitetno vreme sa decom, a ako deca zavole knjugu u najranijem uzrastu, postavili ste sjajne temelje njihovom budućem obrazovanju.

Bajka pred spavanje mnogo je više od pukog načina da decu spakujete u krevet. Evo zašto je važno da čitate deci:

Ako deci čitate naglas, omogućavate im da jezik osete i dožive na jedan nov, poseban način, drugačiji od svakodnevnog. Osim toga, čitanje kod klinaca razvija osećaj za "priču" sa uzročno-posledičnim sledom.

Deca kojoj su roditelji redovno čitali veštija su u čitanju i pisanju kada krenu u školu, a bolje i komuniciraju jer su navikla da saslušaju druge.

Čitanje stvara posebnu vezu između deteta i osobe koja mu čita, a sećanja na taj ritual kasnije u životu postaju dragocen izvor topline i nežnosti.

Dakle, čitajte detetu svaki dan, čitajte čak i ako imate samo pet minuta. Obrazac ponašanja koji podrazumeva svakodnevno čitanje je sjajan vaspitni model. Imajte u vidu da mala deca vole rutinu, tako da će se unapred radovati prijatnim uživanju u bajkama u vašem zagrljaju. Možete čak odabrati i vaše "posebno mesto" za čitanje - fotelju, krevet ili čak gomilu jastuka na podu.

Pustite dete da samo izabere knjigu, ali se pobrinite da uvek završite onu koju ste započeli. Možete mu reći i ponešto o piscu, a obavezno mu skrenite pažnju na ilustracije, i ostavite mu dovoljno vremena da uživa u crtežima pre nego što pređete na sledeću stranu.

"Menjajte" glas, tako da "odgovara" karakteru junaka i radnji.

Važno je, takođe, da vodite računa da ne čitate suviše brzo, tako da dete može da prati radnju. Ako naiđete na neku reč koja je detetu nepoznata, potrudite se da mu objasnite njeno značenje pre nego što nastavite.

Kada završite sa čitanjem, razgovarajte o knjizi. Vratite se da zajedno pogledate ilustracije, pustite dete da vam ispriča kako je doživelo priču. Neka vam kaže šta je naučilo, šta mu je bilo smešno, šta je bilo najlepše...

Ako čitate deci, "zarazićete" ih, pretvorićete ih u "doživotne" čitaoce, a to je dragocen, najlepši poklon koji možete da im date.


Koje knjige bi deca volela da dobiju na poklon i da li bi uopšte takve poklone želeli?

Prema istraživanju koje je sproveo "MC Most”" po narudžbini Narodne biblioteke Srbije, u februaru ove godine utvrđeno je da je 43 odsto mladih uzrasta od 14 do 18 godina kupilo neku knjigu u poslednjih godinu dana, dok čak 68 odsto tih koji su kupili knjigu, kupuje ih bar jednom u tri meseca (što predstavlja skok u od 27 odsto u odnosu na 2006. godinu).

Mladi koji nisu kupili knjigu u poslednjih godinu dana, kao glavne razloge za to navode da nemaju vremena za čitanje (18 odsto) ili da nemaju novca (14 odsto). Knjige najčešće kupuju u knjižari (74 odsto ispitanika, što je skok od 20 procenata u odnosu na 2006. godinu) i od uličnih prodavaca (3 odsto). Reklo bi se da je tržište knjiga za mlade u Srbiji vrlo obećavajuće.

Mladi kažu da najčešće kupuju knjige zbog sadržaja (42 odsto), za poklon (13 odsto), 30 odsto zbog obrazovanja i 19 procenata po preporuci poznanika. Očekivano, najviše kupuju beletristiku (61 odsto ispitanika), stručne knjige kupuje njih 8 (pad sa 19 odsto koliko je ispitanika izabralo ovaj odgovor u 2006.), knjige za decu (11 odsto), publicistiku (5 procenata) i rečnike, enciklopedije i atlase 5 procenata (dok je u 2006. godini ove knjige kupovalo 14 odsto mladih).

O knjigama se uglavnom informišu preko Interneta (48 procenata ispitanika je navelo ovaj medij kao izvor informacija), od prijatelja 35 odsto, sa televizije, 26, iz novina 10 i iz časopisa osam procenata.

Veliki rast uticaja Interneta potvrđen je i odgovorom na pitanje "Da li čitate knjige preko Interneta?", gde se 33 odsto odlučilo za potvrdan odgovor (što je povećanje od tri puta u odnosu na 2006. godinu). U Americi, na primer, prema istraživanju iz 2010. godine, utvrđeno je da je oko 60 odsto dece uzrasta 9-17 godina zainteresovano da čita knjige preko elektronskih uređaja („Kindla” ili „Ajpeda”), a trećina njih kaže da bi čitalo više iz zabave kad bi više knjiga bilo dostupno u digitalnom obliku.

Raduje i činjenica, kako jedno istraživanje rađeno u Srbiji 2008. godine pokazuje, da oko 60 odsto najmlađih školaraca voli da čita i da redovno uzima knjige iz svojih školskih biblioteka. Međutim, zabrinjavajuće je da je u tom istraživanju samo 7 odsto srednjoškolaca navelo da se u njihovim domovima knjiga ceni i čita, a pri tom i samo 5 procenata odrasle populacije ima članstvo u nekoj od biblioteka. Možda je razlog za to upravo pomenuta sklonost novih generacija da čitaju knjige sa Interneta i putem digitalnih uređaja.

Koje su knjige podobne za decu, a koje nisu

Zanimljivo je pogledati i listu od 100 najčešće osporavanih knjiga. Na prvom mestu se nalazi serija knjiga o Hariju Poteru (autorke DŽ. K. Rouling), zato što roditelji smatraju da one promovišu veštičarenje, uče decu pogrešnim stvarima i vrlo su mračne. Na drugom mestu se nalazi serija knjiga "Alis" (Filis Rejnolds Najlor), zbog uvredljivog rečnika i seksualnih sadržaja. Sledi "Čokoladni rat" (Robert Kormie), neadekvatan zbog pesimističnog pogleda na svet i vulgarnosti.

Na četvrtom mestu našla se knjiga "Za tango je potrebno troje" (Džastin Ričardson i Piter Parnel), koja pripoveda o gej paru pingvina koji podižu usvojeno dete, a osporavana je zbog promovisanja homoseksualnosti. Na petom mestu je kultna knjiga "O miševima i ljudima" (Džon Stajnbek), nepodobna za decu zbog rasizma, religioznih stavova i vulgarnosti.

Treba pomenuti da su se na ovoj listi našli i naslovi: "Avanture Haklberi Fina" (Mark Tven), "Boja purpura" (Alis Voker), "Lovac u žitu" (DŽ. D. Selindžer), inače u Hrvatskoj prihvaćena kao lektira u srednjoj školi, "Ubiti pticu rugalicu" (Harper Li) i "Vrli novi svet" (Oldos Haksli).

Kako zabrana čitanja ovih knjiga utiče na njihovu prodaju, odnosno, da li deca troše svoja sredstva na njih? Dobro je poznato (a brojna istraživanja i potvrđuju) da deca u pubertetu imaju sklonost da traže upravo ono što im se brani.

Zato i nije čudno što je autorka Džudi Blum (našoj publici poznata po knjizi "Bože da l’ si tu? Ja sam, Margaret"), koja ima čak tri knjige na listi zabranjenih (i to rangirane na 16, 43. i 87. mestu), prodala preko 65 miliona knjiga i ima veliki broj klubova obožavalaca, piše "Potrošač".

Uzrast određuje vrstu knjige

Deca od jedne do dve godine najviše vole čvrste knjige (od debljeg kartona), koje mogu da nose sa sobom. Njihovi omiljeni sadržaji u knjigama su slike i fotografije dece koja rade aktivnosti koje su njima bliske, kao što su spavanje, igranje, jelo i u kojima ima samo po nekoliko redova teksta na svakoj strani.

Deca od dve do tri godine preferiraju knjige od mekog kartona, koje su zanimljive i smešne. Teme koje njih zanimaju su porodica, sklapanje prijateljstava, hrana, životinje, vozila. Tekst treba da bude dat kroz rimu ili sa određenim ritmom.

U periodu od treće do pete godine vole knjige sa pričama, o deci koja su slična njima samima, ali o udaljenim mestima i školi. U ovom uzrastu ih zanimaju i knjige gde se uče slova i brojevi. Pored toga, u svim navedenim uzrastima vole knjige koje ih na neki način iznenađuju, na primer, kroz razne zvukove koji se čuju kad se okreće stranica, odnosno one knjige koje su interaktivne.

Deca od pete godine do školskog uzrasta vole bojanke i knjige koje su u veselim bojama, sa velikim brojem ilustracija. I dalje ih od tema zanimaju porodica i svakodnevni život, s obzirom na to da se tako mogu najlakše prepoznati u glavnim junacima i povezati sa njima. U ovom periodu naročito su im zanimljive bajke u slikama.

Deci do šeste godine starosti koju će knjigu da kupe određuju roditelji (70 odsto svih dečijih knjiga kupuju žene srednjeg obrazovanja i sa prosečnim dohotkom) i prijatelji, a 75 procenata ovih kupovina se obavi u klasičnim knjižarama.

U nižim razredima osnovne škole, usled razvoja čitalačkih sposobnosti, njima se mogu ponuditi obimnije knjige (i od nekoliko stotina strana u četvrtom razredu), koje se odnose na avanture, fantazije i misterije. U višim razredima osnovne škole deci se nude već knjige sa dosta širokim spektrom tema, a koje će izabrati, zavisi od već njihovih izgrađenih preferencija.

I dalje su im avanture jedna od omiljenih tema, a trenutno najčitanija knjiga u svetu na ovom starosnom segmentu je svakako neka iz serije o Hari Poteru. Njihov književni ukus određuju majke, nastavnici i očevi (upravo navedenim redom), a često i sami nailaze na naslove koji im se svide, pa ih kupe – 80 odsto kupovina knjiga su neplanirane, a njih 40 procenata su potpuno impulsivne.

Deca od osme godine počinju da gube interesovanje za čitanje, a to interesovanje sa godinama još i više opada. Dok više od polovine dece čita iz zabave, uzrasta 6-8 godina, taj procenat pada na 25 odsto kod mladih uzrasta 15-17 godina.

izvori: www.domaci.de
Mondo

Korisne informacije o trudnoći i odgoju djece možete pronaći na:



Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.