ponedjeljak, 23. travnja 2012.

Kako se izboriti s adolescentom?


Roditelji treba da ulože napor da shvate promene kroz koje prolazi njihovo dete, a ne da bezuspešno vode rat.

Iako nema ničeg težeg nego se ponašati i biti odgovoran kao odrasla osoba, a priznati da si dete, upravo to je ono što roditelji očekuju od svojih adolescenata.


Zahtevajući ovako nešto nisu im nimalo od pomoći, budući da je za adolescenciju karakteristično buntovništvo i suprotstavljanje svakom autoritetu, dok je mlada osoba još neopredeljena i zbunjena prelaskom iz detinjstva u svet odraslih, pišu "Novosti".

Rana adolescencija

Ovo stanje naročito je stresno ako je dete ušlo u ranu adolescenciju koja traje od 11. do 14. godine. U ovom uzrastu oni postaju veoma osetljivi na svoj izgled i brinu zbog svakog, samo njima vidljivog nedostatka. Imaju potrebu da liče na svoje prijatelje i budu prihvaćeni od njih. U traganju za sopstvenim identitetom nije neobično da se stide svojih roditelja, misleći da su drugačiji.

Ponekad, do te mere da se okreću od njih, što ih nesvesno odvodi u usamljenost. Osećanje usamljenosti većina prevazilazi tako što se podanički povinuje stilovima vršnjaka u pogledu odevanja, frizure, načina govora, slušanja muzike. S obzirom na to da izbegavaju svaku vrstu komunikacije, roditelji su u istinskoj neprilici kako da im priđu.

Stručnjaci insistiraju na tome da treba da ulože napor da ih shvate, a ne da bezuspešno vode rat oko minđuša ili tetovaža. Biranim rečima treba da im kažu da im se nešto od novousvojenih stilova ne sviđa, ali nikako preteći sa „inače“. Kritikovanje i omalovažavanje može postati krajnje kontraproduktivno.

Srednja adolescencija

Ukoliko se mlada osoba nalazi u srednjoj adolescenciji, od 15. do 17. godine, njeni pogledi i stavovi su dijametralno drugačiji. Oni se prvo usklađuju sa svojim izmenjenim telom, seksualnošću i konfliktnim emocijama, koje se javljaju u romantičnim vezama sa suprotnim polom. Istovremeno, moraju emotivno da se odvoje od roditelja.

U ovom razdoblju adolescenti se najčešće žale da im roditelji ne daju dovoljno slobode, bez obzira na skrivene strahove od odrastanja i obaveza i odgovornosti koje odrasla osoba ima. Kada podsvesno sumnjaju u svoju sposobnost, začas nađu dokaze da im roditelji stoje na putu, a ne vlastita nesigurnost.

Kasna adolescencija

U kasnoj adolescenciji, od 18. do 21. godine, većina konflikata se smiruje, jer je mlada osoba razvila svoj fizički, emocionalni i moralni identitet. Ako ranije nije prolazila kroz period buntovništva, sigurno neće ni sada želeti da napusti roditeljski dom i nalazi svoj put. Ali, u ovom periodu mladi žele da menjaju svet, jer uviđaju nepravde i pokušavaju da ih isprave. Kritični su prema starim metodama i prihvataju nove, spremni su da istražuju i eksperimentišu.

Identitet

Mladima je nekada potrebno od pet do deset godina za potpuno pronalaženje sopstvenog identiteta. U tom periodu oni znaju pasivno da se odupiru životnoj matici, povlače se iz nje ili su previše buntovni.

Nekada odbijaju poslove slične poslovima kojima se bave njihovi roditelji, oblače se nekonvencionalno i stanuju na neobičnim mestima. Mogu da budu i idealisti i da, kao takvi, godinama zauzimaju nepopustljiv puritanski ili radikalni stav. Ovakve osobe imaju visoku kritičnost, cinični su prema licemerstvu, neumoljivi, beskompromisni, hrabri i spremni na žrtvu. Kasnije obično postaju tolerantniji prema drugim ljudima, spremniji na kompromise i zahvalni za život i saradnju.

(MONDO)

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.