ponedjeljak, 2. travnja 2012.

Posljedice pretjeranog gledanja televizije

Podrazumeva se da decu ne mozete izolovati u potpunosti od TV

1. Filmovi za odrasle koje gledaju deca: da ili ne?

U predškolskom uzrastu deteta veoma je važno da ceo tv program (pa i filmovi koje vi gledate) bude u granicama razumevanja deteta. Ili, ako nisu, da detetu objašnjavate, prepričavate i tumačite ono što se na ekranu dešava. Ako to ne činite, rizikujete da potpuno pogrešno protumači pojave koje ga okružuju, a da vi toga ne budete ni svesni. Objašnjavajući mu, međutim, pomažete mu da te iste pojmove razume bolje i detaljnije. Često, upravo u filmovima za odrasle naći ćete odličan šlagvort za pojašnjavanje različitih emotivnih stanja junaka ili tumečenje njihovih međusobnih odnosa. Naravno, što je dete manje, više vodite računa i informišite se unapred koliko u ovim filmovima ima nasilja. Podrazumeva se i to da ukoliko se vaše dete plaši mraka, veštica, zmija... da ćete ove strahove rasterivati pričom a ne (po principu klin se klinom izbija) tv programom ovog sadržaja.

2. TV serije za odrasle koje gledaju i deca

Ono što je zanimljivo vama, može biti veoma štetno za vaše dete. Ne zaboravite da je vaše poimanje sveta, kao odrasle osobe, izgrađeno i da su vama jasne granice gde prestaje realnost a počinje filmski život. To sa vašim detetom nije slučaj. Ukoliko je i ono opterećeno praćenjem tv serija, razmislite koje poruke mu na ovaj način bivaju bliske. Obično je centralni lik tv serije devojka (siromašna, polu-obrazovana ali zato vrlo lepa) koja je u potrazi za svojom srećom. (a sreća može biti jedino bračna.) Da bi do te svoje sreće došla ona prolazi dug put neverovatnih događaja praćen ogromnom količinom suza. Razmislite da li je to model života i sistem vrednosti koji želite da ima vaša ćerka? Da joj najvažnije u životu bude da se dobro uda, da pri tom nije važno koliko pati ili koliko je obrazovana? Možda vama to ne izgleda tako ozbiljno, ali ovakve usađene poruke u glavama naše dece nisu slučajne, a sigurno nisu dobre.

3. Koji su TV sadržaji prihvatljivi za dete?

Većina dece još pre navršene godinu dana, počinje da pokazuju interesovanje za TV i to, najčešće za reklame. Kratka forma, prepoznatljivi zvuci, šarene boje mogu da zaokupe dečju pažnju taman onoliko koliko ona u tom ranom uzrastu može i trajati, tj. kratko. Zatim slede crtaći, kraće emisije za decu, ekranizacija bajki...

Nemojte misliti da su sve emisije u okviru školskog programa zaista edukativne, i samim tim kvalitetne. Najbolje su one emisije koje su u isto vreme i edukativne, i zanimljive i zabavne. Tako, na primer, mnoga deca uživaju u dokumetarcima, kratkim filmovima (obično traju do 15 minuta), opisa prirode ili života životinja.

4. Posledice preteranog gledanja TV-a

Deca koja mnogo gledaju TV su pasivna, sklona gojaznosti, bez potrebnih fizičkih sposobnosti. Teško se koncentrišu, lošije pamte, nemaju razvijene verbalne sposobnosti niti znanje kako još mogu da koriste svoje vreme... Ali, posledice mogu biti i u poljima koja nisu tako očigledna. Na primer, na stvaranje slike o sebi, formiranje polnog identiteta i odnos prema seksualnosti. Na primer, naša deca su do svog puberteta, videla toliko silovanja i seksualnih perverzija da su stvorila sopstvene predstave na osnovu toga. Nije nimalo lako formirati zdravo seksualno vaspitanje, bazirano na takvoj osnovi.

5. Preventiva posledica:

Podrazumeva se da decu ne možete (niti bi to bilo poželjno) potpuno izolovati od TV-a. Maksimum koji možete učiniti jeste da formirate naviku da se ne gleda bilo šta i da naučite i sebe i dete provođenju kvalitetnog vremena bez TV-a . Dakle, zajedno izučavajte TV program, a zatim, unapred obeležite šta ćete gledati. Bolje je da gledate ono što zajedno odaberete nago da gledate šta god da je trenutno na programu. Definišite jasna pravila. Na primer, postoji vreme kada TV sigurno ne sme da se gleda (dok se jede, kada su prisutni gosti…) Možete pokušati i sa TV dijetom, tj. vremenski ograničenim gledanjem TV-a. (na primer, 2 sata dnevno)

6. Kompjuter i TV

Ako u životu vašeg deteta ne postoji TV ono ne gubi naročito mnogo. Biti u kontaktu sa svojom sredinom, razvijati svoje socijalne veštine, učenje umeća komunikacije, može se savladati na mnogo drugih načina. Međutim, kompjuteri su važni i korisni jer omogućuju lak i brz pristup ogromnom broju informacija (internet), kontakt sa onima koji nisu prostorno blizu.... Prvo upoznavanje sa kompjuterom može početi već u predškolskom dobu, kroz igru. Kako dete bude postajalo sve starije, to ćete mu više nuditi različite edukativne sadržaje, koji su sve više neraskidivo povezani sa zabavnim. I dok kada govorimo o TV-u uvek imamo u vidu brojne posledice, jedina prava opasnost od kompjutera je zaraznost. Jednom kada dete počne da eksperimetiše, ispituje, igra se i shvati koje su sve njegove mogućnosti biće teško odoleti mu. Ipak, u oba slučaja, ma koliko da vam je dete veliko pokušajte da ustanovite određena pravila (kada se gleda jedno, kada drugo i koliko dugo) Vreme predviđeno za kompjuter, kao i za TV, zavisiće od uzrasta deteta ali ne sme da ide na štetu fizičkih aktinosti i igre sa drugovima. (Između 30 minuta i 2 sata)

Jelena Holcer, pedagog

Izvor: yumama.com

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.