ponedjeljak, 23. travnja 2012.

Problemi sa tinejdžerima

Oni donose nepromišljene odluke, nisu u stanju ništa da isplaniraju, ne vide dalje od svog nosa, a kad treba nešto da urade, kao da imaju dve leve ruke. Da, to su vaši tinejdžeri. Imajte razumevanja, jer u fazi adolescencije deca najviše žele da se osamostale i suprotstave roditeljima


Imajte razumevanja za svog tinejdžera jer njegovo mozak drugačije funkcioniše. Neurolozi su otkrili da temeni režnjevi, koji su zaduženi za obradu auditivnih, taktilnih i vizuelnih signala, i dalje sazrevaju kroz tinejdžersko doba. To zapravo znači da se veze koje daju smisla raznovrsnim informacijama još uspostavljaju oko 16. godine, objašnjava Džej Gid s američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. Centri za jezik i kontrolu emocija, koji se zovu čeoni režnjevi, dostižu maksimum takođe otprilike sa 16 godina. Zato nije ni čudo što tinejdžeri nisu obrazac emotivne zrelosti.
Marina Paunović, socijalni radnik, specijalista za bračno-porodičnu terapiju i dugogodišnji terapeut Instituta za mentalno zdravlje, objašnjava da je netrpeljivost između roditelja i dece prolazna i sasvim normalna za pubertet.

Bekstvo od problema
– U fazi adolescencije deca najviše žele da se osamostale i suprotstave roditeljima. Oni misle da mogu samostalno da donose odluke, da izlaze i da se vraćaju kući kada žele, da se oblače na svoj način, da se kreću u društvu koje oni izaberu. To je za njih jedini cilj u tom trenutku i zbog njega i nastaje jaz između njih i roditelja. Kada roditelji pokušavaju da to promene, nastaje haos.
Usled svih ovih nesuglasica tinejdžeri se udaljavaju od roditelja i gotovo da uopšte i ne traže savet od njih. Oni češće traže rešenje na internetu, gde razgovaraju sa svojim vršnjacima.
– Tinejdžeri koji imaju problema sa stresom najčešće traže rešenja za svoje emotivne probleme na internetu – kaže dr Medlin Gold. – U gotovo 90 odsto slučajeva treba da budemo zabrinuti da li adolescenti koji koriste čet sobe dobijaju pravu pomoć.
Dr Gold savetuje da bi roditelji trebalo da pitaju svoju decu koje sajtove posećuju, da bi tako bili svesni problema svoje dece kako bi im obezbedili odgovarajuće izvore informacija.
Takođe, nije nemoguće da će se tinejdžeri okrenuti i porocima i lošem društvu usled intenzivnog osećaja da nigde ne pripadaju i da ih niko ne razume.

Zašto vas belo gleda
Istraživanja američkih lekara pokazala su da tinejdžeri nisu u stanju da pročitaju osećanja drugih ljudi s lica. Oblasti mozga koje kod odraslih reaguju kada vide strah na nečijem licu kod tinejdžera ostaju skoro potpuno pasivne. To objašnjava zašto pubertetlija ostaje mrtav hladan kada mu pošaljete ubitačan pogled.
U strpljenju je spas
U Velikoj Britaniji svaki peti petnaestogodišnjak pati od depresije ili nekog oblika poremećaja u ishrani, poput anoreksije, bulimije, kompulsivnog prejedanja... Svaki peti tinejdžer uzima drogu, a svaki deseti je inficiran hlamidijom, polno prenosivom bolešću.
Toliko obimno istraživanje kod nas još nije sprovedeno, ali stručnjaci kažu da se u praksi pokazalo da su rezultati ove vrste prilično slični od zemlje do zemlje.
– Najbolji saveznik roditelja jeste bezgranično razumevanje i osluškivanje svoje dece. Da bi roditelji uspešno preživeli lude godine, moraju da nađu i strpljenja i vremena da se druže s decom, čak i po njihovim pravilima – kaže Paunovićeva.

Bura, na sreću, prolazi
U pubertetu je posebno karakteristično rivalstvo između majke i ćerke, a sve dobija posebnu dimenziju jer u tom burnom periodu majke najčešće vide i problem sopstvenog starenja.
– Majkama teško pada trenutak kada vide da se njihovi stavovi ne poklapaju s novim mišljenjem njihovih ćerki – priča Paunovićeva. – One često pružaju jak otpor kada treba da ustupe mesto svojoj odrasloj deci, a, s druge strane, to rađa negodovanje i ogorčenost.
Naša sagovornica savetuje da je najbolje da majka prati ćerkino sazrevanje kao mlade žene.
– Pokazalo se da je to najefikasniji metod za poboljšanje odnosa. Ako majka tako pristupi, uspeće da izbegne ono što se čuje u ovom periodu, „majka je ljubomorna na mene što sam mlada i lepa“. Međutim, majke moraju da se pomire s tim da je rivalstvo ponekad neminovno. Tu se takmiče dva mišljenja, dve ideje, dva stila i pogleda na svet. Utešno je to što je ovaj životni ciklus ipak prolazan i najčešće mnoge poteškoće u njemu bivaju razrešene.

Da li mama treba da bude drugarica?
Takav odnos nije dobar, kaže Marina Paunović, socijalni radnik, jer se time narušava postojeća roditeljska hijerarhija. Korisnije je da majka razgovara s ćerkom umereno, najčešće onoliko koliko to ona dozvoljava. Ona mora da primeti da je majka maksimalno uvažava. Takođe, majke greše i kada previše ispituju. To zavirivanje u život dece bez dozvole moglo bi da znači i udaljavanje ili prekid kontakta s njima.

{Zena}
domaci.de

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.