subota, 9. lipnja 2012.

Djeca i televizija

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Dok televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, sa druge strane može uticati na njih i na nepoželjan način.



Televizija i njen uticaj

Vreme provedeno gledajući televiziju odvlači od važnih aktivnosti kao što su čitanje, izrada domaćih zadataka, igranje, vežbanje treniranje nekog sporta i socijalizaciju. Takođe, gledajući televiziju, deca saznaju informacije koje mogu biti neprikladne i netačne. Često ne mogu da prave razliku između fantazije prikazane na televiziji i realnosti. Ona su pod uticajem preko hiljadu reklama koje odgledaju svake godine, od kojih se mnoge odnose na alkohol, brzu hranu i igračke. Deca koja puno vremena provedu gledajući televiziju verovatno će:

*imati lošije ocene u školi,
*čitati manje knjiga,
*manje se baviti sportom,
*biti gojazna.


Sadržaj koji se prikazuje na televiziji

Nasilje, ubistva, pornografija, rasna, etnička i polna netrpeljivost, zloupotreba droge i alkohola su više nego česte teme na televizijskim programima. Imajući u vidu da je decu lako impresionirati, ona jednostavnim principom učenja po modelu mogu pretpostaviti da je ono što vide na televiziji tipično, sigurno i prihvatljivo. Televizija takođe izlaže decu ponašanju i stavovima koji mogu biti porazni i teški za shvatanje (tipičan primer su bile ratne godine)..

Aktivno roditeljstvo može osigurati da deca imaju pozitivno iskustvo sa televizijom. Roditelji mogu pomoći tako što će:

*gledati programe sa svojom decom,
*birati razvojno prikladne emisije,
*postaviti granice u količini gledanja televizije (dnevno i nedeljno); uzeti u obzir i odnošenje televizora iz dečje sobe,
*isključiti televizor u toku porodičnog obroka i za vreme učenja,
*isključiti emisije za koje mislite da nisu prikladne za Vašu decu.

Kao dodatak, roditelji mogu pomoći radeći sledeće: ne dopustiti deci da gledaju televiziju u suviše dugim intervalima, ali im pomoći da izaberu pojedine programe. Izaberite emisije koje zadovoljavalju razvojne potrebe Vaše dece. Dečije emisije u “školskom programu” javnoj televiziji su prikladne, ali nisu sapunice, talk-show-ovi i parade estradnih zvezda za odrasle. Odredite određene periode kada će televizor biti isključen. Vreme za učenje je predviđeno za učenje, a ne za sedenje ispred televizora dok se rade domaći zadaci. Vreme obroka je dobro vreme za razgovor između članova porodice, a ne za gledanje televizije. Ne zaboravite, Vi ste model svojoj deci za odnos prema televiziji.

Kao porodični savetnik, predlažem pojedinim porodicama gde je televizija poprimila moć organizatora porodičnog života, da 7 dana potpuno isključe televizor i drugačije isplaniraju dnevne aktivnosti, pogotovo zajedničke. Rezultat obično bude poboljšanje emocionalnih odnosa, veća bliskost, značajno veća komunikacija između ukućana, kao i intenzivnija komunikacija sa spoljašnjim svetom koju je televizija umnogome zamenjivala.

Ukoliko se stare navike ne gube lako, podstaknite diskusiju sa svojom decom o tome šta su videla dok ste gledali emisije sa njima. Ukažite na pozitivno ponašanje, kao što su saradnja, prijateljstvo i zabrinutost za druge. Dok gledate, napravite vezu sa istorijom, knjigama, mestima od značaja i ličnim događajima. Razgovarajte o ličnim i porodičnim vrednostima ukoliko su povezani sa emisijom. Pitajte decu da uporede ono što su gledala sa stvarnim događajima. Pričajte o realnim posledicama nasilja i kriminala. Razmotrite kako reklame utiču na kupovinu. Ohrabrite svoju decu da budu uključena u hobije, sport. Sa prikladnim savetovanjem, Vaše dete će naučiti da koristi televiziju na zdrav i pozitivan način.


Deca i nasilje na televiziji

Televizija može imati moćan uticaj u razvijanju sistema vrednosti i oblikovanju ponašanja. Na žalost, bez mnogo zdrave logike, ovdašnji televizijski program obiluje nasiljem. Zdrava logika se potire činjenicom da stotine naučnih studija govore o štetnim efektima televizijskog nasilja na decu i tinejdžere, a da se produkcija takvih programa intezivno nastavlja i emituje. Te naučne studije su otkrile da deca mogu:

*postati "imuna" na scene nasilja i užasa,
*postepeno prihvatiti nasilje kao način rešavanja problema,
*imitirati nasilje koje su posmatrali na televiziji i
*identifikovati se sa određenim likom, žrtvom i/ili nasilnikom.

Dugotrajno gledanje televizijskog nasilja kod dece izaziva povećanu agresivnost. Ponekad, gledanje samo jedne nasilne emisije ili filma može povećati agresivnost. Deca koja gledaju emisije u kojima je nasilje veoma realno, često ponavljano i nekažnjeno, mnogo je verovatnije da će imitirati ono što vide. Na decu sa impulsivnim ponašanjem, nasilje na televiziji može mnogo lakše uticati na učenje takvog ponašanja. Uticaj nasilja sa televizije može biti odmah očevidentan u ponašanju dece ili može izbiti na površini godinama kasnije. Ponekad, adolescenti mogu pokazati nasilno ponašanje čak i kada porodična atmosfera ne pokazuje tendenciju prema nasilju. Naravno, televizijsko nasilje nije jedini uzrok agresivnog ili nasilnog ponašanja, ali je jasno da je značajan faktor.

Roditelji mogu zaštititi decu od prekomernog nasilja na televiziji na sledeće načine:

~primeniti sve već pomenute zaštitne mere o gledanju televizije uopšte,
~naglasiti da se glumci nisu stvarno povredili ili poginuli i da prikazano nasilje u stvarnosti rezultuje patnjom i smrću, a da nasilnik nije pozitivna ličnost i da u stvarnost postoji kazna za nasilno ponašanje,
~ne dozvoliti detetu da gleda emisije poznate po nasilju i promeniti kanal ili isključiti televizor kada neprijatan matralijal dođe na red, sa objašnjenjem zašto ne smatrate da je u redu gledanje takvog programa,
~ne odobravati serije sa nasiljem, naglašavati uverenje da takvo ponašanje nije najbolji način da se reše problemi,
~izbalansirati uticaj između vas, vašeg deteta i vršnjaka koji ga podstiču na gledanje TV nasilja, tako što ćete kontaktirati druge roditelje i složiti se da primene slična pravila o dužini vremena i vrsti programa koje deca mogu da gledaju.

Roditelji takođe mogu da koriste ove mere kao prevenciju bolnih efekata televizije u oblastima kao što su polna, rasna ili etnička netrpeljivost i nasilni stereotipi. Dužina vremena koje deca potroše gledajući televiziju, bez obzira na kontekst, treba biti kontrolisana zato što smanjuje vreme koje može da se utroši na više korisnih aktivnosti kao što su čitanje, igranje sa prijateljima, i razvijanje hobija. Ako roditelji imaju ozbiljnih problema da ograniče, ili brinu kako njihova deca reaguju na televiziju, trebalo bi da kontaktiraju dečjeg psihijatra radi konsultacije ili pomoć.



Mr sci. dr Miodrag Stanković




Podrazumeva se da decu ne mozete izolovati u potpunosti od TV

1. Filmovi za odrasle koje gledaju deca: da ili ne?

U predškolskom uzrastu deteta veoma je važno da ceo tv program (pa i filmovi koje vi gledate) bude u granicama razumevanja deteta. Ili, ako nisu, da detetu objašnjavate, prepričavate i tumačite ono što se na ekranu dešava. Ako to ne činite, rizikujete da potpuno pogrešno protumači pojave koje ga okružuju, a da vi toga ne budete ni svesni. Objašnjavajući mu, međutim, pomažete mu da te iste pojmove razume bolje i detaljnije. Često, upravo u filmovima za odrasle naći ćete odličan šlagvort za pojašnjavanje različitih emotivnih stanja junaka ili tumečenje njihovih međusobnih odnosa. Naravno, što je dete manje, više vodite računa i informišite se unapred koliko u ovim filmovima ima nasilja. Podrazumeva se i to da ukoliko se vaše dete plaši mraka, veštica, zmija... da ćete ove strahove rasterivati pričom a ne (po principu klin se klinom izbija) tv programom ovog sadržaja.

2. TV serije za odrasle koje gledaju i deca

Ono što je zanimljivo vama, može biti veoma štetno za vaše dete. Ne zaboravite da je vaše poimanje sveta, kao odrasle osobe, izgrađeno i da su vama jasne granice gde prestaje realnost a počinje filmski život. To sa vašim detetom nije slučaj. Ukoliko je i ono opterećeno praćenjem tv serija, razmislite koje poruke mu na ovaj način bivaju bliske. Obično je centralni lik tv serije devojka (siromašna, polu-obrazovana ali zato vrlo lepa) koja je u potrazi za svojom srećom. (a sreća može biti jedino bračna.) Da bi do te svoje sreće došla ona prolazi dug put neverovatnih događaja praćen ogromnom količinom suza. Razmislite da li je to model života i sistem vrednosti koji želite da ima vaša ćerka? Da joj najvažnije u životu bude da se dobro uda, da pri tom nije važno koliko pati ili koliko je obrazovana? Možda vama to ne izgleda tako ozbiljno, ali ovakve usađene poruke u glavama naše dece nisu slučajne, a sigurno nisu dobre.

3. Koji su TV sadržaji prihvatljivi za dete?

Većina dece još pre navršene godinu dana, počinje da pokazuju interesovanje za TV i to, najčešće za reklame. Kratka forma, prepoznatljivi zvuci, šarene boje mogu da zaokupe dečju pažnju taman onoliko koliko ona u tom ranom uzrastu može i trajati, tj. kratko. Zatim slede crtaći, kraće emisije za decu, ekranizacija bajki...

Nemojte misliti da su sve emisije u okviru školskog programa zaista edukativne, i samim tim kvalitetne. Najbolje su one emisije koje su u isto vreme i edukativne, i zanimljive i zabavne. Tako, na primer, mnoga deca uživaju u dokumetarcima, kratkim filmovima (obično traju do 15 minuta), opisa prirode ili života životinja.

4. Posledice preteranog gledanja TV-a

Deca koja mnogo gledaju TV su pasivna, sklona gojaznosti, bez potrebnih fizičkih sposobnosti. Teško se koncentrišu, lošije pamte, nemaju razvijene verbalne sposobnosti niti znanje kako još mogu da koriste svoje vreme... Ali, posledice mogu biti i u poljima koja nisu tako očigledna. Na primer, na stvaranje slike o sebi, formiranje polnog identiteta i odnos prema seksualnosti. Na primer, naša deca su do svog puberteta, videla toliko silovanja i seksualnih perverzija da su stvorila sopstvene predstave na osnovu toga. Nije nimalo lako formirati zdravo seksualno vaspitanje, bazirano na takvoj osnovi.

5. Preventiva posledica:

Podrazumeva se da decu ne možete (niti bi to bilo poželjno) potpuno izolovati od TV-a. Maksimum koji možete učiniti jeste da formirate naviku da se ne gleda bilo šta i da naučite i sebe i dete provođenju kvalitetnog vremena bez TV-a . Dakle, zajedno izučavajte TV program, a zatim, unapred obeležite šta ćete gledati. Bolje je da gledate ono što zajedno odaberete nago da gledate šta god da je trenutno na programu. Definišite jasna pravila. Na primer, postoji vreme kada TV sigurno ne sme da se gleda (dok se jede, kada su prisutni gosti…) Možete pokušati i sa TV dijetom, tj. vremenski ograničenim gledanjem TV-a. (na primer, 2 sata dnevno)

6. Kompjuter i TV

Ako u životu vašeg deteta ne postoji TV ono ne gubi naročito mnogo. Biti u kontaktu sa svojom sredinom, razvijati svoje socijalne veštine, učenje umeća komunikacije, može se savladati na mnogo drugih načina. Međutim, kompjuteri su važni i korisni jer omogućuju lak i brz pristup ogromnom broju informacija (internet), kontakt sa onima koji nisu prostorno blizu.... Prvo upoznavanje sa kompjuterom može početi već u predškolskom dobu, kroz igru. Kako dete bude postajalo sve starije, to ćete mu više nuditi različite edukativne sadržaje, koji su sve više neraskidivo povezani sa zabavnim. I dok kada govorimo o TV-u uvek imamo u vidu brojne posledice, jedina prava opasnost od kompjutera je zaraznost. Jednom kada dete počne da eksperimetiše, ispituje, igra se i shvati koje su sve njegove mogućnosti biće teško odoleti mu. Ipak, u oba slučaja, ma koliko da vam je dete veliko pokušajte da ustanovite određena pravila (kada se gleda jedno, kada drugo i koliko dugo) Vreme predviđeno za kompjuter, kao i za TV, zavisiće od uzrasta deteta ali ne sme da ide na štetu fizičkih aktinosti i igre sa drugovima. (Između 30 minuta i 2 sata)

Jelena Holcer, pedagog

Izvor: yumama.com

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.