nedjelja, 21. listopada 2012.

Govor treba vježbati


Ako dete ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće pravilno razvijati ili se neće razvijati uopšte.


Tačnije govor neće pratiti uzrast deteta i, kako vreme bude prolazilo, dete će kasniti za svojim vršnjacima.

Vreme u kome se nalazimo i u kojem odrastaju naša deca dovodi do toga da se kultura govora narušava.

Zaposlenost i trka za karijerom i zaradom dovode do toga da deca sve više vremena provode ispred televizora i računara.

Današnji trend diktira istu zakonomernost i u vrtićima, tako da deca i u njima svoje vreme provode uz omiljene crtaće.

Mogućnost praćenja satelitskog programa je dovela do toga da deca sa tri, četiri ili pet godina postaju mali stranci jer preko crtanih filmova bolje nauče strani jezik nego svoj maternji.

Mališani danas uglavnom govore sa potpuno izmenjenom strukturom rečenice i melodijom govora koja ni ne nalikuje srpskom jeziku.

Ukoliko nam na Istitut dođe takvo dete i kada pitamo roditelje da li je mališan rođen u inostranstvu ili je odrastao uz nekog ko je sa drugog govornog područja, uglavnom dobijamo negativan odgovor.

I potvrdu onoga što već unapred znamo - da dete uglavnom sedi ispred televizora i gleda crtane filmove koji nisu sinhronizovani - kaže Nataša Čabarkapa.

Dete je prepušteno samo sebi da organizuje svoje vreme pa ga i provodi onako kako mu se najviše sviđa. Sede po tri ili četiri sata pred televizorom, a ostatak vremena provedu uz igrice na kompjuteru.

Problem se sastoji u tome da se sa decom ne komunicira dovoljno, ni u porodici, ni u ustanovama koje se bave čuvanjem dece.

Deci se ne čita, ne pričaju im se priče. Roditelji obavljaju kratku komunikaciju sa svojom decom i veoma često i sami nerazgovetno govore - upozorava dr sci Nataša Čabarkapa.

Poražavajuća statistika

U poslednjih nekoliko godina beležimo značajan porast patologije govora i jezika, što ne znaci samo poremećaj izgovorenih glasova nego jezika uopšte, njegove strukture.

Kod dece je veoma izražen deficit u formulaciji rečenice, u upotrebi gramatičkih kategorija, morfoloških odrednica, uključujući vokabular.

Četvorogodišnjaci bi trebalo da pravilno izgovaraju 50-70 odsto glasova, a petogodišnjak bi morao da pravilno izgovara sva slova, mora da ima sve gramatičke strukture potpuno izgrađene, pravilnu sintaksu, bogat rečnik.

Od pete godine dete bogati rečnik kao što mi činimo čitavog života. Razvoj govora se nikada ne završava, to je pre svega razvoj jezika, ali jezgro čini ono što je dete usvojlo do pete godine.

Poslednjih pet godina statistika na osnovu primljene, dijagnostikovane i razvrstane dece po patologiji u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora pokazuje sledeće pokazatelje: disleksija (problem čitanja) i disgrafija (problem pisanja ) je zastupljen u 7 odsto primljene dece.

Disfazija (usporen govorno-jezički razvoj) u 32 odsto, dislalija (nepravilan izgovor glasova) oko 30 odsto, mucanje kod oko 10 odsto primljenih mališana.

Ovi podaci ukazuju da je stanje na nivou Beograda i Srbije veoma alarmantno što se tiče porasta govorne patologije i problema u verbalnoj komunikaciji.

Razvoj govora

Ako vaša beba ima dva-tri meseca, trebalo bi da guče, ako ima ima pet-šest meseci, trebalo bi da brblja. Od devetog meseca treba očekivati prvu reč, a sa godinu dana, najkasnije do 15. meseca, rečnik sa najmanje 10 do 20 reči.

Dete bi sa 18 meseci trebalo da sklapa prve rečenice. Ukoliko se faze govora kod vašeg deteta ne razvijaju u ovom periodu, neophodno je što pre potražiti adekvatnu pomoć - pomoć logopeda. (Blic)




Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.