nedjelja, 21. listopada 2012.

Zašto neka djeca kasnije progovore?

Kada dete pocne da eksperimentiše svojim glasom, kada uvidi da je to vrsta njegove moci, razvoj govora tece ubrzano.


Negde oko navršene prve godine ocekivacete da vaše dete koliko-toliko progovori. Ponekad, kad se to ne dogodi, ili se dogodi, ali ne u ocekivanoj meri, roditelji pomisle da nesto nije u redu sa detetovim sluhom.

Ali, ukoliko dete reaguje na zvuke, ako ste sigurni da vas cuje kad ga zovete iz druge sobe, ako se trgne na ulicnu buku, zvono telefona...i posebno, ako ste sigurni da razume ono sto mu govorite (a dete sa navršenom prvom godinom razume mnogo) - nema bojazni da mu je sluh oštecen.

Najcešci odgovor na pitanje zašto neka deca kasnije progovore (tacnije bi bilo reci, kasnije pocnu da se služe recima) slican je kao i odgovor na pitanje zašto neka deca kasnije prohodaju, kasnije se naviknu na nošu, kasnije....

Dete prati svoj unutrašnji ritam razvoja. Kad mu dode vreme pocece da ubrzano razvija svoju aktivnost i stici drugu decu. Faktori koji su bitni su i koliko se sa detetom provodi vremena, koliko se sa njim aktivno radi.

Deca koja malo govore ili ne govore nimalo obicno su veoma uspešna u neverbalnom komuniciranju sa roditeljima. Ona izgledaju kao da su tako dobro savladala veštinu neverbalnog komuniciranja da im reci nisu ni potrebna za ono sto žele da kažu. Pokazuju prstom gore i to je univerzalni znak za sve što se nalazi gore (od onoga pokazi gde je mesec, pa do detetove zelje: podigni me) ili prst na dole koji govori o svemu sto je dole. Prstom pokazana flašica sa mlekom ili sokom jasna je poruka: dodaj mi to. Glas ponekad koriste ne za rec vec za mumlanje ili više ili manje uspešno pevušenje pesmice na primer crtanog filma koji žele da im pustite na videu.

Izvor: yumama.com

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.