četvrtak, 6. prosinca 2012.

Kako zaustaviti maltretiranje djeteta u školi?


Kada saznate da je vaše dete maltretirano u školi verovatno vam je prvi impuls da odete u školu i da siledžiji očitate lekciju. Ali pre nego što krenete, dobro razmislite da li je to pravo rešenje za vaše dete. Ukoliko dete misli da bi vaše prisustvo u školi moglo samo da doprinese još većem poniženju, onda to nemojte činiti. Međutim, ukoliko je u pitanju fizičko nasilje, preko je potrebno da preuzmete ozbiljne mere. Evo nekih osnovnih pravila koja mogu da vam pomognu u ovoj situaciji.


Osnovna pravila

Pre svega, saslušajte vaše dete i ne odbacujte činjenice. Važno je da dete zna da može da vam se požali i da mu vi poverujete. Većina roditelja pravi greške misleći da dete laže. Kada se uverite u suprotno može biti kasno, vaše dete će već biti istraumirano.
Kako bi vi razumeli zašto vaše dete zadirkuju, pitajte ga da vam što tačnije ponovi rečenice koje mu školske siledžije upućuju.
Ukoliko su to neodređene fraze, nije potrebno da vi tražite raloge zadirkivanja. Vašem detetu treba podrška a ne još razloga zbog kojih će se osećati da nije dovoljno vredno.
Morate mu objasniti da nijedan razlog nije izgovor da neko sebi da za pravo da maltretira i zadirkuje drugu osobu. Školske siledžije se jednostavno ne smeju trpeti i tolerisati.
Ukoliko posumnjate da je razlog zadirkivanja manjak samopouzdanja vašeg deteta, onda insistirajte na svim stvarima koje on dobro radi kako bi podigao nivo samopouzdanja.
Umesto da se koncentrišete na razloge zbog kojih je vaše dete žrtva, vi se koncentrišite na razloge zbog kojih je drugo dete siledžija.
Kada otkrijete slabe tačke siledžije, onda možete pomoći vašem detetu da napravi strategiju suprotstavljanja.
Ukoliko se vaše dete ne složi vi, kao roditelj, nemojte preduzimati nikave mere protiv siledžije, već pomozite detetu da se samo sa njim izbori. Vaše dete će tako naučiti da se izbori za sebe i moći da podigne nivo svog samopouzdanja.

Ne zaboravite da je u osnovi nasilničkog ponašanja pokazivanje moći i izazvanje patnje kod žrtve. Zbog toga, ako se dete ne pobuni dokazuje moć malog nasilnika. Ovaj sled stvari treba preokrenuti pobunom i ako vaše dete ne može samo, pomozite mu.


Neki roditelji smatraju da je zadirkivanje prirodan deo detinjstva i odrastanja i da će deca na taj način ojačati. Međutim, ovakvo viđenje stvari nije korektno prema detetu žrtvi kome našim tolerisanjem nanosimo zlo. Tačno je da deca nekad imaju čudne načine igre, koje roditelji obično ne razumeju. Ponekad sve i počinje naivno kroz obostranu zabavu. Ali, ukoliko jedno dete koje učestvuje u igri zatraži da se iz nje isključi a drugo dete mu ne dozvoljava onda to već možemo smatrati maltretiranjem.

Izvor:najboljamamanasvetu

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.