utorak, 1. siječnja 2013.

Svađa pred djecom


Sukobi imeđu roditelja i djece

Kako dijete ulazi u razdoblje adolescencije, počinje se povećavati sukob između adolescenta i roditelja. Količina i jačina sukoba se razlikuje u pojedinim obiteljima i ovisi o mnogo faktora. Sukob je obično rezultat promjena i sazrijevanja adolescenta, te načina na koji se ostatak obitelji prilagođava tim promjenama.


Oko čega su obično roditelji i adolescenti u sukobu?

Sukobi se obično javljaju oko jednostavnih stvari kao što je obavljanje svakodnevnih obaveza, financije, ili izgled. Također, česte su nesuglasice i oko obiteljskih odnosa, škole, razgovaranja na telefon, izlazaka, ljubavnih izlazaka, prijatelja i seksualnog ponašanja.

Adolescenti osjećaju konstantnu napetost između potrebe da ostanu bliski sa svojim roditeljima i shvaćanja da mogu biti nezavisni od njih.

Zašto je sukob između roditelja i djece u adolescenciji veći?

Tijekom adolescencije, mladi ljudi prolaze kroz razdoblje individualizacije. Tijekom tog vremena oni razvijaju vlastiti identitet i oblikuju vlastite stavove, odvojene od roditeljskih. To je normalan proces odrastanja. Također, adolescenti počinju uviđati da roditelji nisu uvijek u pravu, što se naziva "deidealizacija roditelja". Sve to su posljedice promjena u načinu mišljenja koje se odvijaju tijekom adolescencije. Tada mišljenje adolescenata postaje apstraktnije i logičnije, te oni postaju više zainteresirani za koncepte kao što su pravda i prava. Te promjene u načinu mišljenja omogućuju adolescentima da preispituju roditeljski autoritet i stavove. Sukob između roditelja i djece obično se temelji na različitim načinima na koje roditelji i njihova djeca razumiju i definiraju obiteljska pravila i događaje. Adolescenti često smatraju da bi veliki broj stvari trebao biti pitanje osobnog izbora, a ne mišljenja roditelja, što je svojevrsno socijalno pravilo (običaj). Na primjer: Roditelj: "Dok si pod mojim krovom tvoja soba mora biti čista." Adolescent: "To je moja soba, prema tome može biti kakva god ja želim da bude."

Kada sukob postaje problematičan?

Sukob ima tendenciju povećavanja tijekom rane (12-14 godina), te čak i tijekom srednje adolescencije (15-17 godina), a smanjivanja tijekom kasne adolescencije (18-20 godina). Smatra se da je ljutnja glavna emocija povezana s sukobom, a praćena je tjeskobom, frustracijom ili osjećajem krivnje.

Sukob postaje problematičan kada:

• ljutnja postaje prečesta

• ljutnja postaje prejaka

• ljutnja dugo traje

• ljutnja vodi k agresivnosti

• ljutnja ometa posao ili odnos

Tko je izložen riziku od problematičnih sukoba?

Kada sukob postane problematičan u ranoj adolescenciji on nastavlja biti problematičan i kasnije u adolescenciji. Adolescenti i roditelji su izloženi većem riziku od sukoba ako:

• postoji bračni sukob ili je razvod braka u tijeku

• su adolescenti u situaciji da se moraju prilagoditi na novu obitelj

• je obitelj sama po sebi nestabilna, odnosno ako se roditelji ponašaju nedosljedno prema adolescentu.

Kako se adolescenti mijenjaju, što se događa s roditeljskom moći?

• Sukob će se češće javiti između majki i adolescenata zbog toga što su one obično bile više vezane uz djecu u predadolescentnom razdoblju.

• Čini se da tijekom adolescencije sinovi razviju veću moć nad majkama, što se može očitovati kao drsko odgovaranje.

• Sinovi također mogu postati fizički veći i agresivniji od oba roditelja, čime se njihova roditeljska moć umanjuje.

Što sukob između roditelja i djece znači za njihov odnos?

Unatoč činjenici da se roditelji i adolescenti često svađaju, to obično ne ugrožava njihov odnos. U stvari, većina adolescenata govori o osjećaju divljenja prema roditeljima, te o obraćanju njima za savjet, o osjećaju ljubavi i prihvaćanja. Velika većina adolescenata voli i poštuje svoje roditelje. Sukob u tom razdoblju života jednostavno predstavlja dio normalnog procesa odrastanja. Ove svakodnevne manje nesuglasice i prigovaranja olakšavaju adolescentima prijelaz iz dječje ovisnosti o roditeljima ka većoj nezavisnosti odrasle dobi.

Neke od tehnika suočavanja sa sukobom

Iako bi neki roditelji htjeli da njihovi adolescenti odrastu preko noći, oni ipak uviđaju da to nije moguće. Ono što slijedi je nekoliko ideja koje mogu pomoći roditeljima i adolescentima na putu odrastanja:

• Pokušati prihvatiti potrebe adolescenata što će pomoći u tome da roditelj bude od većeg utjecaja.

• Odnositi se prema adolescentima s jednakošću čime se smanjuje vjerojatnost delinkventnog ponašanja.

• Prihvatiti da sukob može biti pozitivna pomoć u smanjivanju neprijateljstva. Rješavanje sukoba nije lagan zadatak, a ovisi o tome kako se osoba odlučiti nositi s njim. I sama želja da se sukob riješi na pozitivan način može doprinijeti konačnom ishodu.

Izvor: ss-ri.hr


Ne svađati se pred decom

Jedna od stvari u koju velika većina veruje (što ne znači da će se uvek pridržavati toga) jeste da se ne treba svađati pred decom. U mnogo kojem sukobu to i te kako ima smisla, ali posvađati se pred decom ne mora uvek da bude loše.

Problem sa svađom je što je jako malo ljudi sposobno da to radi na civilizovan način. I previše često emocije nadvladaju, zaboravi se sve što se zna o kontruktivnom svađanju, spadne se na međusobno vređanje i isterivanje svoga po svaku cenu. Previše često sukob ne bude način da se problem reši, već takmičenje ko će da pobedi, da nadvlada, makar time i povredio voljenu osobu. Svakako da to nije nešto što bi trebalo raditi pred decom, naročito onom malom, koja nikako ne mogu da razumeju zašto mama i tata viču jedno na drugo, zašto mama plače - sve što deca osete u takvim situacijama su zbunjenost i strah, užasan strah od toga da će biti napuštena. I, neretko, i osećaj krivice, kao da su ona nešto uradila loše.

Međutim, ima i onih koji su u stanju da se sukobe na civilizovan način. Bez dreke, bez vređanja, bez pokušaja da se "pobedi". Tada bi za decu moglo da bude dragoceno da tome prisustvuju. Nije da ih baš treba pozvati da vas posmatraju dok ste u sukobu, ali im neće naškoditi ako se već zateknu tu. Na taj način pružate deci dragocenu lekciju o tome kako odrasli rešavaju međusobne sukobe, na koji način treba da ih rešavaju.

Malo koje dete ima sreću da u sopstvenom domu vidi takav način rešavanja sukoba (ljudi smo, ponesu nas emocije, zaista nije lako uvek se ponašati odmereno). Ako ste u stanju da se svađate na taj način, tom jednom svađom naučićete dete više nego mnogobrojnim teoretskim objašnjavanjima kako bi u principu trebalo raspraviti problem, i dete će toj svađi verovati mnogo više nego vašim teoretskim objašnjavanjima nakon kojih voljenu osobu gađate nečim.

Ako umete da se svađate na taj način, da, svađajte se pred decom - nećete im naškoditi.

Izvor: Krstarica


Umete li da se svađate?

Rasprave, verbalni sukobi, konflikti uopšte su sastavni deo naših života. Ipak, iako se svi povremeno svađamo - razlikujemo se po načinu kako to činimo, kao i da li naše svađe imaju dugoročne negativne posledice ili pozitivan rezultat.

Kada dete shvati da ga slušate i da za galamom nema potrebe, pokušaće da vam saopšti sve što želi normalnim tonom.

Najčešći problem prilikom svađa je što se međusobno ne slušamo na odgovarajući način. Baš kao i mnoge druge veštine, tako se konstruktivno svađanje i nenasilno komuniciranje uče stalnim vežbanjem. Ovo specifično vežbanje podrazumeva da pokušate pažljivo da slušate šta priča vaš sagovornik, da ga gledate u oči, ne vređate, da govorite smireno i ne glumite veću povređenost od one koju zaista osećate. Da razmislite i, ako je moguće, ponudite nekoliko rešenja, ili bar uložite napor da se rasprava završi bilo kakvim dogovorom, a ne eksplozijom ružnih reči.

KADA SE SVAĐATE VI I PARTNER

Povremene svađe su normalna, uobičajena, čak zdrava pojava u partnerskim odnosima. Naime, veze u kojima se mnogo toga prećutkuje (zbog mira u kući, ili da ne bi čule komšije, ili nekih drugih razloga) podrazumevaju mnogo potisnutih, nataloženih emocija koje će kad-tad morati da isplivaju napolje. Međutim, prilikom svađe sa partnerom morate da obratite pažnju da li su prisutna vaša deca.

*Udaljite dete

Jednostavno mu recite da treba da razgovarate nešto što ono ne treba da čuje. Prvi put ovakva izjava može detetu da zvuči šokantno, ali ga tako spašavate rizika da se dodatno zbuni ili uplaši dok sluša vašu prepirku. Osim toga, pokazujete mu da niste ravnopravni baš u svemu, tj. da postoji posebno polje privatnosti između vas i partnera u koje dete nema i ne treba da ima pristupa.

*Objasnite

Ukoliko dete želi da zna o čemu ste pričali, ili kaže da je čulo viku, ili postavlja osetljiva pitanja - pokušajte da zadovoljite njegovu radoznalost. Najpre mu objasnite da se svi ljudi ponekad svađaju i da mnogima to pomogne da reše svoje probleme. Kada mu objasnite da se svađe povremeno dešavaju u svim porodicama, podsetite ga na njegove sukobe sa drugarima, ili neke vaše međusobne konflikte. Tako će lakše da prihvati činjenicu da se ponekad svađaju oni koje voli najviše na svetu. Na detetova pitanja odgovarajte smireno, bez emotivnih ispada i sa što manje kritikovanja ili optuživanja drugog učesnika svađe, tj. vašeg partnera (obično je to drugi roditelj). Zašto je to važno? Dete drugog roditelja beskrajno voli, baš kao i vas, i ne razume vaše razloge za ljutnju. Osim toga, vaš sukob će preživljavati daleko duže i bolnije od vas. Možda ćete vi već sutra da zaboravite na svađu, ali dete je još uvek pamti i preživljava, tumači na neki svoj način - u zavisnosti od uzrasta, zrelosti, opšte porodične atmosfere…

*Dete nije prijatelj, a ni saveznik

Nemojte da “koristite” dete kao nekog kome ćete da se poveravate, posebno nemojte od njega da zahtevate podršku u kritikovanju tate. Ono nije vaš prijatelj, a ni vaš saveznik. Ukoliko su vaši problemi dublji i dovoljno važni da sa njima bude upoznato i dete - najpre sačekajte da se što više smirite kako biste razgovor sa mališanom obavili bez velikih emotivnih ispada. Uostalom, što je dete manje, utoliko dešavanja u porodici više poistovećuje sa sobom. Odnosno, ako ste vi dobro raspoloženi, misli da je i ono tome doprinelo. Ako ste loše raspoloženi, misli da je ono glavni uzrok toga. Ako se mnogo svađate sa tatom, misli da je ono krivo. Takođe, mašta je u predškolskom uzrastu veoma izražena. Ukoliko nema dovoljno pravih informacija, dete ih samo formira u svojoj glavi. Tumačeći vaše svađe, a tražeći njihov uzrok u sebi, ono je tužno i oseća se usamljeno. Zato mu uvek govorite i ono što mislite da zna i da se podrazumeva - da nikakva svađa ne može da promeni vašu ljubav i da ga tom nepromenjenom ljubavlju voli i tata (ili mama).

SVAĐE IZMEĐU VAS I DETETA

Brojna istraživanja pokazuju da se, što su deca starija, a posebno kada su u pubertetu - sve više kristališe osnovni problem u komunikaciji sa roditeljima. To je njihovo osećanje da ih roditelji ne poštuju. Imajte to na umu kada se sledeći put budete svađali sa svojim detetom. Razmislite da li bi ono isto govorilo, isto se ponašalo, na isti način se svađalo kada bi verovalo (a vi mu to pokazali i dokazali) da ga, bez obzira na trenutnu svađu, ipak poštujete.

Kada se svađate sa detetom, osnovna pravila vašeg ponašanja treba da su:

* Shvatite svoje dete sasvim ozbiljno. Iako njegovi razlozi mogu da vam se učine smešnim ili nevažnim, oni su za njega u tom trenutku veoma važni. Da biste ga shvatili ozbiljno, pokušajte da zamislite sebe u njegovom uzrastu, sa njegovim potrebama i trenutnim interesovanjima.

* Gledajte dete pravo u oči, to će da mu “drži pažnju” i fokusiranost na vas. Pokažite mu da imate vremena za njega, ne žurite. Ukoliko ga pustite da ispriča sve što želi, čućete i ono što niste očekivali, a možda se upravo tu krije suština problema.

* Skoncentrišite se na ono što vam govori, pokažite da slušate. Ne prekidajte ga usred rečenice. Ako se razbesnite, pribegnite starom “leku”: brojte u sebi do 5 pre nego što odgovorite.

* Pokušajte što je moguće više da govorite bez vike. Kada dete shvati da ga slušate i da za galamom nema potrebe, pokušaće da vam saopšti sve što želi normalnim tonom, a to će vašu svađu da pretvori u razgovor. Takođe, ako ustanovite da imate zajednički problem, da se slažete u mišljenjima (umesto da svako zagovara svoje), napadajte problem a ne jedno drugo, odnosno tražite rešenje zajedno.

SVAĐE IZMEĐU BRAĆE I SESTARA

Kada imate dvoje ili više dece, izbegavajte da im govorite: “Nemojte da se svađate” - jer ako umesto svađa, koje su često početak učenja komunikacije, nauče da potiskuju emocije, da ćute, trpe i “gutaju”, ne samo što će veoma teško uspevati da uspostave međusoban dobar kontakt, već će naučiti da pristupaju problemima na pasivan način.

SVAĐE IZMEĐU DECE - DRUGOVA

Ako se vaše dete posvađa sa drugim detetom (u parku, vrtiću, školi...), osnovno pravilo je: nemešanje. Kada vam dete dotrči uznemireno ili uplakano, nemojte odmah da kažete: «Ja ću to da sredim». Najpre, dete od vas ne traži da sredite njegov problem, već da ga razumete i pružite utehu.

Uzdržite se od mešanja u dečje sukobe ne samo zato što su svađe sastavni deo igre, već i zato što to nije vaš problem. Ma koliko vaše namere bile dobre, mnogo je značajnije da dete naučite kako da samostalno rešava probleme sa vršnjacima, nego da priskočite u pomoć prilikom rešavanja jednog konkretnog sukoba. Osim toga, ako «izgubite» granicu u kojim slučajevima je vaša pomoć neophodna, a u kojim potpuno suvišna - pokazujete da nemate poverenja u dete da može da se smostalno izbori, čak i u situacijama gde se to podrazumeva. Time ćete veoma da poljuljate njegovo samopouzdanje. Takođe, svako dete brzo nauči da ako vi uspešno rešavate njegove probleme sa vršnjacima, ono nema razloga da se trudi. Tako se njegova očekivanja odjednom mnogo uvećavaju, čak i za sitnice koje uopšte ne bi trebalo da zaslužuju vašu pažnju, a dete postaje sve nesamostalnije i nesigurnije.

Sprečiti, a ne - lečiti

Svađe sa decom ponekad mogu da se spreče. Uostalom, deca se ponašaju onako kako im roditelji dopuštaju. Međutim, mnogi od njih dopuštaju više nego što je poželjno jer ne umeju da postave granice svog autoriteta. Na primer, ukoliko vaša ćerka nakon izlaska dolazi kasnije od dogovorenog roka, a vama to smeta - jasno je da će takvo ponašanje kad-tad da dovede do svađe. Kako biste to izbegli, pokušajte da odmah uspostavite drugačije ponašanje. Objasnite joj zbog čega se konkretno protivite njenom dužem ostajanju napolju i pronađite rešenje kojim ćete i vi i ona da budete zadovoljni (npr. može da ostaje duže kada ide posle podne u školu ili za vreme vikenda…). Takođe je uputite u kazne koje ćete da primenite ukoliko nastavi sa nepoštovanjem vašeg dogovora. Kazne treba da su postepene i da se povećavaju sa “prestupom”, pri čemu je najstroža potpuna zabrana izlaska.

Izuzetak

Jedini izuzetak kada morate da ostupite od pravila nemešanja u svađe i konflikte koje dete ima su fizička obračunavanja. Odnosno, u slučaju tuče, nasilja na koje vaše dete ne ume adekvatno da reaguje - reagujete vi.

Kako pravilno reagovati u ovakvim slučajevima?

Razgovarajte sa odraslima koji su u neposrednoj blizini - vaspitačima, učiteljima, stručnim licima obdaništa ili škole, a ako je neophodno i sa roditeljima dece nasilnika. Takođe, počnite da učite vaše dete umeću samoodbrane, ne samo verbalne već i fizičke. Mnogo razgovarajte, pokažite spremnost da budete potpuno upućeni u njegov život, pružite mu bezuslovnu podršku. Ne stišavajte njegove emocije, tj. pustite ga da se isprazni (isplače, izviče, “istutnji”) jer mnoga deca, baš kao i odrasli, tek tada uspevaju da racionalno razmišljaju o pojedinim problemima. Drugim rečima: naučite dete da razmišlja i da zajedno sa vama nalazi rešenje, sve dok jednog dana za to ne bude samo sposobno.

Izvor: yumama.com




Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.