subota, 30. ožujka 2013.

Astma kod djece


Astma je alergijsko oboljenje zbog kojeg deca školskog uzrasta najčešće ostaju u bolnici. Procenjuje se da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrasli stanovnik u Srbiji pate od ove bolesti. Sa početkom školske godine napadi astme kod dece su učestaliji, zbog brojnih faktora rizika koji do nje dovode. Prašnjavi tepisi i police, buđ u kupatilima i toaletima, prehlade i virusi, samo su neki od uzročnika. Ako se tome dodaju još i duvanski dim, gojaznost, fizička neaktivnost, polen i grinje, kao najčešći faktori rizika iz okruženja, uslovi za pojavu ili buđenje astme su više nego idealni. Na produkte grinja kod nas je alergično više od 80 odsto dece koja imaju astmu.



Prilikom javljanja astme dolazi do zapaljenja sluzokože disajnih puteva. Zapaljenski proces predstavlja reakciju na kontakt sa virusima, alergenima i štetnim agensima iz vazduha i životne sredine. U takvoj situaciji sluzokoža bronhija postaje crvena, otečena i prekrivena sa sluzi. Svi ovi simptomi dovode do sužavanja bronhija i otežanog protoka vazduha koji ometa normalno disanje. Ponekad stanje može da se zakomplikuje i dođe do potpunog zatvaranja bronhija, što se manifestuje simptomima pogoršanja astme u vidu kašlja, otežanog disanja, osećaja stezanja i sviranja u grudima.
 Zato je vrlo važno, još u dečijem uzrastu, sprečavati hronične i teške simptome astme, održavati normalne plućne funkcije i fizičke aktivnosti i primeniti pravilan pristup lečenja, zato što je astma bolest koja može da se javi kod bilo koga i u bilo kom životnom dobu. U porodičnom okruženju od astme obično boluje više članova porodice, mada ima i pojedinačnih slučajeva gde je samo jedna osoba astmatičar.

 Za potvrdu da li neko ima astmu ili ne, dovoljno je uraditi analizu krvi, alergijske probe na koži podlaktice i testove plućne funkcije kojima se utvrđuje prolaznost vazduha kroz disajne puteve. Ukoliko je odgovor potvrdan, u terapijske svrhe, osim specifičnih lekova, obavezno treba uvrstiti i pumpicu. Pumpica je najbolji način da lek brzo stigne u pluća i da tu deluje.
 Pumpica je važna jer kontroliše simptome astme i sprečava pojavu njenog pogoršanja. Šireći bronhije brzo olakšava tegobe od kašlja, ali je nikako ne treba koristiti na svoju ruku. Poseta lekaru je od izuzetne važnosti, makar dva do tri puta godišnje, čak i onda kada ne postoje problemi sa disanjem i kada se oboleli dobro oseća.
 S obzirom na to da su u pumpicama kortikosteroidi, roditelji se najčešće pitaju da li je njihova primena uputna. Steroidi u pumpicama nisu oni koji se koriste za jačanje mišića u teretanama, njihova doza je mala i uglavnom bez neželjenih efekata na druge organe. Ali, to ne znači da pumpicu treba koristiti često ili svakodnevno, jer učestala potreba za pumpicom pokazuje da astma nije pod dobrom kontrolom i da se treba javiti lekaru što pre radi regulisanja tegoba, naglašava dr Živković.
 Astma ponekad nastaje postepeno, osoba se danima oseća loše pre nego što se napad ispolji. Otežano disanje nekada počinje naglo, pa ukoliko astmatičar nema vremena da stigne do lekara važno je da, . pogotovo kada se radi o deci, odgovarajući lekovi i pumpica budu pri ruci.
 Ako se javi kašalj i stezanje u grudima praćeno teškim disanjem, preko pumpice treba uzeti duplu dozu leka i sačekati da disanje postane normalno. Ukoliko se za nekoliko minuta tako nešto ne dogoditi, terapiju sa pumpicom treba ponoviti, ali istovremeno potražiti i pomoć lekara.

KUĆNA PRAŠINA I GRINJE
 Ako je dete alergično na kućnu prašinu i grinje, u njegovoj sobi treba da bude nameštaj, od drveta ili metala, koji može da se briše vlažnom krpom. Iz sobe treba izbaciti tepihe, prekrivače, tapiserije, zavese, plišane igračke i druge predmete koji sakupljaju prašinu. Prašina u stanu takođe treba svakodnevno da se briše vlažnom krpom. Posteljinu treba prati svakih sedam dana na najmanje 60 stepeni Celzijusovih. Jastuk nikako ne treba da bude perjani, jer grinje perje prosto obožavaju. Jastuci treba da budu sa sintetičkim punjenjem i da se, takođe, peru na 60 stepeni.
 Ako dete ne želi da se odrekne plišanih igračaka, jednom nedeljno treba ih ostaviti da prenoće u zamrzivaču (grinje ne podnose niske temperature), a zatim ih oprati, osušiti i tek onda dati da se sa njima igra.

ODABIR SPORTOVA
 Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi na osnovu ispoljenosti njihovih alergija. Sportovi u zatvorenim prostorima kao što su karate, džudo, mačevanje, odbojka, odgovaraju deci osetljivoj na polene. S druge strane, sportovi na otvorenom, kao što su tenis, fudbal, biciklizam odgovaraju mališanima koji su osetljivi na grinje i kućnu prašinu. Plivanje se preporučuje svima zbog tople i vlažne sredine i jačanja disajnih mišića.
 Ali, ne preporučuju sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima, sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. U takve sportove spadaju padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje i planinarenje. Osetljivima na hladnoću, ne preporučuje se ni skijanje i klizanje.

 JABUKE SPREČAVAJU ASTMU
 Mališani, čije su majke u trudnoći jele veću količinu jabuka, imaju manju mogućnost da do pete godine obole od astme, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Aberdin. U istraživanju kojim je obuhvaćeno 2000 trudnica, naučnici su vodili evidenciju o njihovim prehrambenim navikama, a pet godina posle rođenja dece proverili su i njihovo zdravstveno stanje.
 Utvrđeno je da su mališani, čije su majke u trudnoći jele četiri ili više jabuka nedeljno, imali dvostruko manje izglede da obole od astme, u odnosu na decu majki koje su jele jednu jabuku nedeljno, ili ih uopšte nisu konzumirale. Ovakvo objašnjenje leži u saznanju da su jabuke najbolje voće za zdravo funkcionisanje pluća i kod odraslih, pošto su izuzetno bogate antioksidansima.


Vrlo je važno decu koja imaju astmu negovati pravilno, jer zbog suženih disajnih puteva ona mnogo teže proživljavaju astmatični napad od odraslih. Roditelji mogu učiniti puno kako bi detetu olakšali život s ovom bolešću disajnih puteva. Nekontrolisana ili nepravilno kontrolisana astma može izazvati nepopravljiva oštećenja.
 Napad mogu izazvati alergeni, naporna telesna aktivnost, emocionalni stres ili bolest. Disajni putevi se tokom napada stežu i sužuju zbog:
 * upale
 * sakupljanja sekreta
 * oticanja
 Kako astma deluje na dete i roditelje?
 Simptomi astme uključuju kašalj, šmrcanje, kratkoću udisaja ili teškoće s disanjem te osećaj stezanja u grudima. Noćni kašalj je karakterističan simptom astme kod dece čak i kada ne pokazuju ni jedan drugi simptom bolesti.

Drugi problemi povezani s astmom su:
 * izostanak deteta s nastave
 * izostanak roditelja s posla
 * nedostatak zdravog sna zbog noćnog kašlja
 * smanjena fizička aktivnost dece
 Prilikom procene adekvatne nege za dete važno je uzeti u obzir težinu simptoma i posledice koje astma kod deteta ima na celu porodicu. Važno je utvrditi je li dete alergično na određene subjekte iz okoline te osluškivati disanje, voditi računa o promenama na koži deteta.

Lekovi
 Kod astmatičnog napada važno je detetu omogućiti disanje odnosno ulazak kiseonika u organizam. Lekari obično malim astmatičarima propisuju bronhodilator ili pumpicu sa lekom koji nakon ihalacije otvara disajne puteve. Tu su i razni kortikosteroidi koji smanjuju upalu pa i lekovi koji sprečavaju hipoksemiju (smanjenu količinu kiseonika u krvi).
 Lekar će vam takođe savetovati da detetu dajete puno tečnosti kako bi se sprečila dehidracija, te propisati lekove za razređivanje i izbacivanje nakupljenog sekreta u disajnim putevima.
 Neke lekove dete će trebati uzimati na dnevnoj bazi, čak i kada simptoma astme nema, pa vodite brigu o tome da dete lekove uzima redovno.

Šta roditelji mogu još učiniti?
 Važno je iz kuće ili stana ukloniti sve potencijalne alergene kao što su biljke i parfemi. Isto tako važno je dom održavati čistim, naročito od prašine i drugih sitnih čestica. Pomoći će i ugodna, smirena i topla atmosfera koja smanjuje uznemirenost i anksioznost dece. Smirene emocije i rutina povoljno deluju i uravnotežuju disanje deteta pa se smanjuje mogućnost pojave astmatičnog napada.

 Pozorno treba pratiti i kako dete podnosi propisanu terapiju lekovima kako se ne bi pojavile negativne nuspojave i redovito meriti plinove u arterijskoj krvi kako bi se detektovalo pogoršanje ili poboljšanje stanja.
 Nikako nemojte pušiti u blizini astmatičnog deteta i nemojte dozvoliti da drugi puše!
 Dobro je napraviti i plan delovanja u slučaju težeg napada astme i edukovati sve članove porodice, uključujući i drugu "zdravu" decu, kako delovati i šta učiniti.
 I na kraju, život s astmom može biti itekako bogat, ispunjen i kvalitetan. Ne treba stvarati paniku i odgajati dete u uverenju da je slabije, krhko i obeženo bolešću. Uz uravnoteženu rutinu, zdravu okolinu i pravilnu negu, dete će uživati u svim čarima detinjstva i prihvatiti astmu kao još jedan od izazova koji uspešno rešava i kontroliše.


Da li dete može da „preraste“ astmu?

Ne postoje tačne godine u detinjstvu kada se pojavljuje astma. Može se desiti vrlo rano, oko druge godine ili kasnije oko šeste, sedme. Ono što deci najviše smeta je što ih sprečava da se bave sportskim aktivnostima koje vole. Ipak, dobra vest je da astma vremenom može nestati ili poprimiti mnogo blaži oblik.



Ono što nimalo nije strano je da se stanje deteta dramatično popravi tokom tinejdžerskih godina. Ukoliko astma sprečava dete da se bavi sportom koji voli onda postoji sumnja da se stanje ne drži pod kontrolom kako treba. Veoma je moguće trenirati ukoliko se ovo stanje dobro kontroliše.

U slučaju astme, obavezno je da dete koristi inhalator kada oseti da otežano diše. Njegovom primenom se šire bronhije i disanje je olakšano.

Najpre treba pokušati da dete koristi inhalator pre vežbanja – da li dolazi do šištanja dok diše ili ne? Ovaj pristup može napraviti veliku razliku. Ako igra u timu, neka pre izlaska na teren udahne nekoliko puta iz inhalatora, a proces ponovi na poluvremenu. Može se praktikovati pre bilo koje aktivnosti – trčanja, tenisa... Ovaj metod je i te kako prihvatljiv jer je mnogo bolje da dete koristi inhalator pre nego što počne da otežano diše.

Ukoliko već pribegava ovoj metodi, ali i dalje ima problema onda je vrlo moguće da je potreban dodatni tretman. O tome treba da se raspitate kod njegovog lekara i popričate sa njim o promeni tretmana.

Mnogo osoba sa astmom se uspešno bavi sportom. Neki od njih je prerastu, a kod nekih ostane zauvek. Ono što je najbitnije je da detetu obezbedite odgovarajući tretman i ne lišavate ga sportova koje voli. Ne odustajte!



Astma i sport

Da li i vaše dete kašlje, oseća stezanje i sviranje u grudima tokom fizičkog napora? Ako ima te simptome, verovatno se radi o astmi izazvanoj fizičkim naporom. Oko 7% dece u našoj zemlji ima astmu i tokom fizičkog napora veliki deo njih ima simptome astme. Osim toga, oko 13% cele naše populacije, oko 40% onih sa alergijskim rinitisom i mnogo onih sa porodičnom alergijom ima astmu udruženu sa fizičkim naporom.

DA LI DECA SA ASTMOM MOGU DA SE IZLAŽU FIZIČKIM AKTIVNOSTIMA I DA SE BAVE SPORTOM?
Da.
 Sva deca sa astmom se mogu baviti fizičkim aktivnostima i sportom u periodu van tegoba, odnosno astmatskog napada. Fizičkim aktivnostima se mogu izložiti i deca sa astmom koja je izazvana naporom.

ŠTA JE TO NAPOROM IZAZVANA ASTMA?


 To je astma koja se karakteriše pojavom disajnih tegoba u toku fizičke aktivnosti. Javlja se oko 5-20 minuta od izlaganja fizičkom naporu i može proći spontano ili pod dejstvom lekova. Tegobe su kašalj, sviranje u grudima, osećaj nelagodnosti ili bol u grudima i otežano disanje. Tegobe se mogu pojaviti pojedinačno ili u kombinaciji. Posledica su povećanog udisanja na usta suvog, hladnog vazduha u toku fizičkog napora, što predstavlja nadražaj za pojavu bronhoopstrukcije, odnosno suženje bronha. Dijagnoza se postavlja testom plućne funkcije pre i posle odgovarajućeg fizičkog napora - na spirometriji dolazi do pada FEV 1 od 12 - 15% u toku napora.

DA LI I KAKO SE MOGU PREVAZIĆI TEGOBE U ASTMI IZAZVANOJ NAPOROM?
Da, tegobe se mogu prevazići. Zagrevanje (vežbe istezanja, lagano trčkaranje ili kratak sprint) pre fizičkog napora mogu umanjiti težinu simptoma koji se javljaju u naporu ili doprineti da se simptomi i ne pojave, da „dete protrči kroz astmu“. Posle toga dalja aktivnost nije praćena tegobama. Vežbe za hlađenje muskulature posle treninga takođe mogu pomoći da se spreče tegobe koje se javljaju posle napora. Ukoliko se očekuje da dete dobije tegobe uzrokovane naporom, treba dati:

 1. Lek za brzo otklanjanje simptoma tj. širenje bronhija (npr. salbutamol ili berodual sprej) 15-30 minuta pre planiranog treninga. Ovi lekovi pomažu u skoro 90% slučajeva i njihovo dejstvo traje 4-6 sati. Ovi lekovi takodje pomažu ako se simptomi astme u naporu pojave.

2. Antizapaljenski zaštitni lek, ukoliko ga dete dobija kao redovnu terapiju. Ukoliko u toku napora dođe do pojave tegoba i vežbe disanja i relaksacije mogu pomoći u ublažavanju nastalih tegoba.

KOJE SE FIZIČKE AKTIVNOSTI I SPORTOVI PREPORUČUJU DECI SA ASTMOM?
Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi na osnovu ispoljenosti njihovih alergija. Sportovi u zatvorenim prostorima (karate, džudo, mačevanje, odbojka) odgovaraju deci koja su osetljiva na polene, a sportovi na otvorenom prostoru (tenis, fudbal, biciklizam) se preporučuju deci koja su osetljiva na grinje ili kućnu prašinu. Plivanje se svima preporučuje zbog tople, vlažne atmosfere i jačanja disajnih mišića. Međutim, poštuje se i volja deteta, odnosno izbor sporta koji dete voli.

KOJI SE SPORTOVI NE PREPORUČUJU?


 Ne preporučuju se sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. To su: padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje. Deci koja su osetljiva na hladnoću, ne preporučuju se zimski sportovi, skijanje i klizanje.

DO KOG STEPENA SE SME DETE IZLOŽITI FIZIČKIM NAPORIMA?
Sme onoliko koliko može samo da podnese. To u mnogome zavisi od kvaliteta i dužine lečenja dece s astmom, što podrazumeva primenu najčešće antizapaljenskih zaštitnih lekova (inhalacioni kortikosteroidi), uz po potrebi, dodatak i drugih lekova, kao što su lekovi za brzo širenje bronhija ili lek za širenje bronhija sa produženim dejstvom.

KOJI SE LEKOVI MOGU UZIMATI U TOKU SPORTSKE AKTIVNOSTI?
 Mogu se primeniti samo antizapaljenski zaštitni lekovi i lekovi za brzo olakšanje tegoba. Ostali (antizapaljenski zaštitni lekovi u tabletama, kapsulama ili ampulama) se smeju primeniti samo u dogovoru sa lekarom. U slučaju potrebe za primenom te vrste lekova, najbolje je napraviti pauzu sa treninzima.

DA LI DECA SA ASTMOM MOGU DA SE BAVE VRHUNSKIM SPORTOVIMA?

 Da.
 Mogu se baviti vrhunskim, takmičarskim sportovima i nadati se osvajanjima najznačajnih medalja. To je najbolje dokazao i pokazao, po nekima najbolji plivač svih vremena, MARK ŠPIC kao i mnogi drugi slavni sportisti koji su svoju astmu stavili pod dobru kontrolu.

ČEMU PRIČA O SPORTU I ASTMI?
 Sport je vazan za pravilan fizički i psihički razvoj organizma, a i potreba je mnogih mladih ljudi i dece. Isto je i sa decom koja imaju astmu. Kvalitet lečenja i življenja se upravo i svodi na to da im se omoguće sve blagodeti života, a u tome je sport važan činilac.

ZAKLJUČAK PRIČE
 Deca sa astmom bi trebalo da se bave što više fizičkim aktivnostima, a po njihovoj želji treba im omogućiti i bavljenje vrhunskim sportovima. To zahteva redovnu saradnju sa pulmologom.



Astma je hronična upala disajnih puteva koja izaziva neprijatno stezanje u grudima i teškoće pri disanju, ali se kod dece uglavnom javlja u blažem obliku i u više od 80 odsto slučajeva je alergijskog tipa.

 Astma je jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu, a epidemiološki podaci pokazuju da se učestalost bolesti povećava poslednjih 20 godina u svim starosnim grupama, naročito među decom, ističe pulmolog Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije Vesna Petrović - Bošnjak.

 Duvanski dim, prašina, plesan, grinje, dlake kućnih ljubimaca, polen, ali i neprikladna hrana u ranom detinjstvu, mogu da izazovu alergiju koja će podstaći napade astme.


 Stručnjaci ukazuju da u urbanim sredinama ima mnogo izvora zagađenja - saobraćaj, mnoga individualna ložišta, toplane, kotlarnice.

 Astmu je važno otkriti na vreme i odmah početi lečenje, jer uz redovne kontrole dete može da vodi normalan život, pa čak i da se bavi vrhunskim sportom. Ako se bolest zapostavi, obično prelazi u težak oblik od kog boluje 15 odsto dece.

 "Uvek valja misliti na astmu kada se javi nekoliko uzastopnih epizoda otežanog disanja, praćenog čujnim škripanjem, kašljem koji je izražen i tokom noći, na početku ili neposredno posle završetka fizičkog napora", kaže načelnik Službe za lečenje bolesti pluća u Institutu za majku i dete dr Predrag Minić.

 Najviše problema sa astmom deca imaju zbog duvanskog dima, koji sadrži 4.600 otrovnih sastojaka, a bebe čije majke puše češće se rađaju sa slabije razvijenim plućima, češće imaju sklonost ka alergijskim oboljenjima i češće obolevaju od astme.


www.djecija-astma.com
(Tanjug)


 Izvor: Health.google.com



Izvor: mojabeba.com


 Izvor: Novosti.rs

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.