nedjelja, 24. ožujka 2013.

Bacite cigarete zbog vaše djece


Deca pasivni pušači

Harvardska škola za javno zdravlje otkrila je da pasivni pušači brže obolevaju od otitis media, naučno ima za infekcije srednjeg uha.

 ''Naša studija ukazuje na zaštitu dece od dima širom sveta. Posebno ukazuje na to da pored ostalih problema deca, kao pasivni pušači, zbog duvanskog dima često dobijaju zapaljenje srednjeg uha'' rekao je vodeći autor ove studije Hillel Alpert. ''Ako roditelji izbegavaju pušenje kod kuće, oni samim tim štite svoju decu od bolesti koji su najčešći uzrok posete lekarima i bolnicama.''



 Pasivno pušenje (dim od cigareta koji gori, kao i dim koji pušač izbacuje)povećava nivo nezdravih čestica u vazduhu, uključujući nikotin i druge toksine.
 2006. godine američki hirurg pokazao je dokaze koji direktno povezuju pojavu infekcije srednjeg uha kod dece sa činjenicom da su njihovi roditelji pušači.

 Otitis media, zapaljenje srednjeg uha, je jedan od najčešćih uzroka posete lekarima i ima ekonomski teret od 3 do 5 milijardi dolara godišnje. Posete lekarime zdog ove dolesti se drastično povećela, na primer 1975. Godine je bilo 9,9 miliona, a 1990. Godine čak 24,5 miliona. Prosečna starost obolele dece je oko 6 godina.

 Da bi utvrdili broj domaćinstava bez duvanskog dima istraživači su pregledali neke ranije ankete. Ustanovljeno je da broj domaćinstava bez pušača znatno povećan. 1993 godine je taj broj iznosio 45%, a 2006 godine 86% i da je uzrok tome verovetno povećana svest o opasnosti koju duvanski dim nosi sa sobom.

 ''Život bez dima je od izuzetnog značaja za zaštitu dece i njihovog zdravlja, sobzirom na veliki broj neželjenih efekata koji nosi sa sobom. Upala srednjeg uha je samo jedna u nizu bolesti koje su posledica udisanja duvanskog dima. Mi smo se fokusirali na ovu bolest, ali nikako ne treba zanemariti sve ostale, koje su i opasnije. Ono od čega vi treba da krenete i da nam pomognete u ovoj borbi jeste da izbegavate konzumiranje cigareta u blizini dece''- dodao je Alpert.


Odrastanje u dimu

I među decom ima pušača. Roditelji pušači teško da mogu da zabrane svojoj deci da puše. Kod mnogih, nažalost, roditeljsku ljubav nadvlada ljubav prema cigaretama.

 Pasivno ili prisilno pušenje je udisanje dima cigarete koju puše drugi. Pasivni pušač dim dobija iz dva izvora: udiše sekundarni dim koji izdiše pušač i tercijarni dim koji u vazduh odlazi direktno iz cigarete. Pušač udiše 15 odsto dima iz cigarete. Ostalih 85 odsto odlazi u vazduh koji udišu prisutni u prostoriji. Pasivno pušenje izaziva kašalj, kijanje, pečenje, crvenilo i suzenje očiju, nadražaj u nosu, u grlu, teškoće sa disanjem i glavobolju. Nakon četiri do pet sati boravka u zadimljenoj i nedovoljno provetrenoj prostoriji, pasivni pušač udahne količinu duvanskog dima koju pušač udahne nakon dve do tri popušene cigarete. Nepušači, koji su pasivni pušači, takođe obolevaju od "pušačkih bolesti". Pasivno pušenje povećava rizik od raka pluća za čak 20 odsto. Najneviniji pasivni pušači su deca. Deca koja odrastaju uz roditelje koji puše češće obolevaju od respiratornih infekcija, upale srednjeg uha, bronhitisa i astme.

 "Kada je reč o deci, posebno mlađoj od tri godine, koja rastu u prostorijama gde se stalno puši, ona su mnogo osetljivija na pasivno unošenje duvanskog dima, nego odrasle osobe", objašnjava dr Gordana Radosavljević-Ašić. "Što je dete manje, disanje je brže, te je i unošenje hemijskih agenasa na kilogram telesne težine veće nego kod odraslih osoba. Kod male dece koja su vezana uz majku pušača, češće su respiratorne infekcije, nazebi, bronhitisi, zapaljenja pluća, bronhijalna astma i zapaljenje srednjeg uha. Kad su u pitanju školska deca – ‘pasivni pušači’, kod njih su češći bronhitisi u poređenju sa decom koja žive u zdravom okruženju."

 Nažalost, i među decom ima pušača, a posebno je zabrinjavajuć podatak da kada se sa pušenjem počne oko desete godine života, život postaje kraći za 20 ili više godina, a neretko vrlo rano dolazi i do invalidnosti.
 Roditelji pušači teško da mogu da zabrane svojoj deci da puše. Kod mnogih, nažalost, roditeljsku ljubav nadvlada ljubav prema cigaretama.

 Pušenje i trudnoća

Pušenje tokom trudnoće onemogućava normalan razvoj ploda. Sprečava prenošenje svih potrebnih materija putem krvi iz majčine cirkulacije kroz vene posteljice u cirkulaciju ploda. Redukcijom kiseonika u krvi majke znatno se smanjuje i njegova količina u krvi ploda. Ukoliko majka tokom trudnoće puši, nikotin nesmetano prolazi kroz posteljicu i dolazi do tkiva fetusa. Tako u krv deteta prelazi nefiltrirano čak 3800 razgrađenih produkata iz duvanskog dima. Pušenje u trudnoći ima embrio-fetotoksične efekte, koji su odgovorni za nastanak urođenih anomalija. Nikotin izaziva smetnje u sazrevanju funkcije posteljice, intrauterini manjak kiseonika, zbog čega nerođeno dete pati od nedostatka kiseonika. Težina novorođenčadi majki koje su tokom trudnoće pušile je oko 200 grama manja od novorođenčadi majki koje su nepušači. Najnovija istraživanja pokazuju da pušenje ometa intelektualno sazrevanje deteta. Pušenje u trudnoći je faktor rizika za razvoj alergija, neurodermitisa i astme kod deteta.


Deca i pasivno pušenje

autor : dr Snežana Radić - pedijatar pulmolog

Da li je pušenje i pedijatrijska bolest, i koje su posledice pasivne izloženosti duvanskog dima kod dece, pitali smo Dr Snežanu Radić iz "Dečje bolnice za plućne bolesti i tuberkulozu - Dedinje".



Duvanski dim je veoma rasprostranjena psihoaktivna supstanca i najvažniji zagađivač unutrašnje sredine kome deca mogu biti izložena. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u svetu ima oko 1,3 milijarde pušača, a do 2025. godine se očekuje porast na 1,6 milijardi, naročito u srednje inerazvijenim zemljama.

Srbija je po broju pušača u samom vrhu u Evropi i svetu.

Izlaganje duvanskom dimu nosi rizike za zdravlje i najčešći je pojedinačni uzročnik smrtnosti i invaliditeta u svetu koji se može izbeći. Nažalost, pušenje je takođe i pedijatrijska bolest jer je više od polovine dece sveta izloženo duvanskom dimu. Do adolescentnog perioda deca su još mlada da sama aktivno puše, ali ona puše pasivno, boraveći u prostoru u kome se puši.

Pasivno pušenje je nevoljno izlaganje nepušača, u ovom slučaju dece, duvanskom dimu u zatvorenom prostoru - okruženju.

On sadrži preko 4500 različitih hemikalija. Pasivna izloženost duvanskom dimu u okruženju predstavlja rizik po zdravlje jer sadrži iste sastojke kao i duvanski dim koji pušač unosi pri aktivnom pušenju, neke hemikalije i u većoj koncentraciji. Nije definisan donji prag doze koji ima negativne efekte po zdravlje. Biomarkeri (kotinin, CO – ugljen monoksid) su prisutni i kod pasivnih pušača i duvanski dim u okruženju može izazvati ili pogoršati već postojeća oboljenja.

Dete koje pasivno puši može da „popuši“ od 30 do 150 cigareta godišnje.

Deca mogu biti izložena hemikalijama duvanskog dima pre rođenja, ako majka aktivno ili pasivno puši tokom trudnoće, posle rođenja, ukoliko dete živi sa jednim ili više pušača, ili u oba slučaja. Pušenje majke u trudnoći ili tokom dojenja je važan faktor rizika koji može dovesti do ozbiljnih posledica po celokupno zdravlje deteta, a značajno utiče na pojavu i tok dečje alergijskih oboljenja.

Efekti izloženosti dece hemikalijama duvanskog dima pre i posle rođenja su manja težina i dužina na rođenju i smanjen koeficijent inteligencije, a deca češće imaju poremećaje pažnje i koncentracije. Usporen je intrauterini rast pluća i prisutne su manje vrednosti plućne funkcije na rođenju, povećana je reaktivnost disajnih puteva, veća je učestalost atopijske konstitucije (to je sklonost da se jednog dana razvije alergijsko oboljenje), odnosno poremećen je imunološki odgovor, što znači raniju pojavu i teži oblik astme i alergijskog rinitisa. Hronični respiratorni simptomi su češći (kašalj, iskašljavanje, wheezing – sviranje u grudima), usporen je dalji rast parametara plućne funkcije, češća su akutna pogoršanja, kao i akutna i hronična oboljenja srednjeg uha, a veći je i rizik od respiratornih infekcija zbog neadekvatnog odbrambenog odgovora disajnih puteva. To podrazumeva više poseta lekaru, češću upotrebu antibiotika i veći broj hospitalizacija. Procena je da je 20% pogoršanja astme direktno povezano sa izloženošću deteta duvanskom dimu sredine. Osim toga, izloženost dece sa alergijskim oboljenjima duvanskom dimu u okruženju smanjuje efekat dugotrajne preventivne terapije za kontrolu bolesti.

Nažalost, deca iz pušačkih porodica u visokom procentu propuše, što je verovatno posledica formiranja zavisnosti na sastojke duvanskog dima od najranijeg uzrasta. Rastrzani sa jedne strane samim pubertetom i adolescencijom, željom da se uklope u društvo vršnjaka koji uglavnom puše, već formiranim “stadijumom pripreme“ u sopstvenom domu (koji je početni stadijum za formiranje psihičke i fizičke zavisnosti), adolescenti koji potiču iz sredina u kojima su bili okruženi duvanskim dimom lako, odnosno u veoma visokom procentu propuše, svejedno da li imaju ili nemaju pridruženo alergijsko oboljenje.

Zbog svega navedenog preporuka je WHO (Svetske zdravstvene organizacije) da decu na svaki način treba poštedeti izloženosti duvanskom dimu u okruženju...

 Izvor:vrtić portal

Štetan uticaj pasivnog pušenja na decu



 Udisanje dima cigareta najviše šteti kardiovaskularnom sistemu dece, posebno bebama i deci s prekomernim kilogramima.

 U američkoj studiji, sprovedenoj na Ohajo Univerzitetu, posledice udisanja duvanskog dima merene su prisutnošću markera koji ukazuje na oštećenja krvnih žila.

 Pokazalo se da su oštećenja dvostruko teža kod male dece koja još nisu ni prohodala, kao i kod starije dece koja su imala veću telesnu masu od ostalih svojih vršnjaka.

 Nаučnici napominju da je kod male dece uočen četvorostruko veći rizik za izloženost pasivnom pušenju nego kod ispitanika u tinejdžerskom uzrastu.

 Prema njihovim rečima, ovakve promene u stanju krvnih žila do kojih dolazi zbog pasivnog pušenja su poznati faktor rizika za razvoj bolesti srca u odrasloj dobi.

 Osobe izložene pasivnom pušenju takodje imaju veći rizik za gubitak sluha, tvrde američki naučnici sa univerziteta u Majamiju i Floridi.

 Časopis "Kontrola duvana" (Tobaццo Control) dodaje da je već poznato da i sami pušači imaju veći rizik za oštećenja sluha.

 Naučnici ukazuju da su u proseku osobe izložene pasivnom pušenju imale za trećinu slabiji sluh, bez obzira na frekvenciju zvukova.

 Istraživanje sprovedeno u Hong Kongu medju učenicima osnovnih i srednjih škola pokazalo je da pasivno pušenje može negativno uticati i na školske ocene.

 Studije su pasivno pušenje povezivale s većim rizikom za astmu, bronhitis, upalu pluća i druge respiratorne infekcije kod dece ali, prema nekim nalazima izloženost dimu cigareta može kod dece dovesti i do slabijeg razvoja kognitivnih sposobnosti.



 Izvor:SrbijaNet


Izvor: lekarinfo.com





Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.