subota, 30. ožujka 2013.

Djeca i pas


Deca koja imalju psa su daleko više fizički aktivnija, ne samo radnim danima već i vikendom
Deca koja imaju pse fizički su aktivnija u odnosu na svoje vršnjake, pa shodno tome imauju daleko manje izglede da postanu gojazna, tvrde britanski naučnici.



Do ovog zaključka došli su posmatranjem dve hiljade osnovaca sa, i bez psa. Ispostavilo se da su deca koja su imala pse bila daleko više fizički aktivnija, ne samo radnim danima već i vikendom. Naučnici su istakli da šetnja sa roditeljima dok izvode psa, i igra sa psom umesto gledanja televizije kod dece dugoročno smanjuju rizik za razvoj bolesti povezanih sa gojaznošću, među kojima je jedna od najozbiljnijih dijabetes.


Psi štite decu od alergije


 Vlasnici čovekovog najvernijeg prijatelja najbolje znaju koliko pozitivnih emocija i dobrog raspoloženja duguju psu. No, kada je o psima i ljudima reč, s obzirom na brojne zablude i strahove koje neki od nas gaje, važno je istaći koliko je prisustvo psa u stanu u kome živi beba lekovito,pogotovu kada su u pitanju dečje alergije. Pas u kući smanjuje mogućnost da deca obole od alergije kad odrastu.

 To potvrđuje američko istraživanje obavljeno na univerzitetu u Sinsinatiju. Prema toj studiji, deca koja žive uporodici psa imaju za trećinu manju verovatnoću da postanu alergičari ili astmatičari, u odnosu na onu decu koja žive u porodicama bez četvoronožnih prijatelja. Razlozi za to leže u boljem imunološkom odgovoru organizma naviknutog na život sa životinjskim dlakama, na prašinu i sitne čestice, koje izazivaju astmu.

 „Naše telo”, objašnjava David Bernštajn, profesor imunologije na pomenutom univerzitetu, „programirano je da proizvodi alergijske reakcije već u prvim danima života. No, postoje ambijentalni faktori poput bakterijskih endotoksina (najviše ih ima u kućnoj prašini) koji mogu da modifikuju imunološki sistem i da blokiraju razvoj alergija u tom prvom razdoblju života”.
 Zna se da psi jačaju otpornost organizma na alergiju, ali još nije utvrđen precizni mehanizam zaštite koji oni izazivaju.


Dete i pas - osnovi pravilne komunikacije


 Naučna istraživanja su već odavno pokazala da kućni ljubimci imaju jako pozitivnu i značajnu ulogu u psiho-fizičkom razvoju kako zdrave dece, tako i dece sa posebnim potrebama. Deca koja sa životinjama razviju pozitivne odnose lakše ostvaraju komunikaciju sa ljudima, u međuljudskim odnosima često bolje razumeju i tumače neverbalnu komunikaciju, skloniji su saosećajnosti, brižniji su i imaju veći stepen samopouzdanja.


Pozitivni aspekti zajedničkog života deteta i kućnog ljubimca:
Dete se uči brizi, odgovornosti i poštovanju drugih živih bića
Deca koja imaju psa kao kućnog ljubimca mnogo više vremena provode napolju i svakodnevno su fizički aktivna
Kućni ljubimci su deci vrlo često "nemi" sagovornici, deca svom ljubimcu poveravaju skrivene misli i osećanja
Život sa kućnim ljubimcem detetu daje važne lekcije o normalnim životnim procesima: odrastanju, sazrevanju, reprodukciji, rođenju, bolestima i umiranju.
Kućni ljubimci su za dete njegova lična veza sa prirodom
Fizički kontakt sa kućnim ljubimcem često ima smirujući efekat na dete

 Dete i kućni ljubimac razvijaju prisan odnos, i dete kućnog ljubimca često doživljava kao svog drugara za igru, nekog vrlo sličnog samom sebi. Baš zbog te prisnosti i osećaja deteta da mu je kućni ljubimac blizak prijatelj mogu da se razviju i određeni problemi. Utvrđeno je da je u najvećem broju slučajeva, kada je došlo do toga da kućni pas ujede dete, dete bilo to koje je iniciralo njihovu interakciju. U ovom članku ćemo se prvenstveno baviti odnosom dece i pasa, onim aspektima ovoga odnosa koji mogu biti opasni po dete i kako da pokušamo da te opasne situacije sprečimo.

 Deca uzrasta do tri godine uvek moraju da budu pod nadzorom roditelja kada provode vreme bilo sa svojim, bilo sa tuđim psom jer mala deca nemaju još uvek razvijen osećaj koliko i na koji način mogu da povrede drugo živo biće. Mnogi psi su u stanju da dugo i trpeljivo puštaju da ih mala deca "gnjave", ali ponekada i najtolerantniji pas izgubi strpljenje i tada može da nastane niz vrlo neprijatnih i neželjenih situacija.

 Deca uzrasta od 3 do 6 godina najčešće bivaju ujedena ili povređena od strane svog psa ili psa koga dobro poznaju (na primer pas baka i deka, komšijski pas) jer se ona sa njima osećaju slobodnije i sklona su da se neprimereno ponašaju prema poznatom psu.

 Decu starijeg uzrasta češće upadaju u nepoželjne situacije sa nepoznatim psima koje sretnu na ulici, kod prijatelja, komšija.

 Koja god da je starostna kategorija dece u pitanju postoje određena opšta pravila kojih roditelji treba da se pridržavaju da bi se neželjene situacije na relaciji dete - pas izbegle:

Roditeljski primer je najvažniji element u učenju pravilnog ophođenja prema psima i životinjama uopšte. Ako se roditelj odnosi grubo prema kućom psu, koristi različite nasilne metode u vaspitanju psa, dete će ovaj roditeljski primer sledititi. Pas se odrasloj osobi povinuje i trpi, ali ako dete poželi da uradi psu isto ono što i odrasla osoba, a to je za psa neprijatno, pas će se detetu kao slabijem suprotstaviti, bilo režanjem ili čak i ujedanjem. Isto tako, roditelj koji beži pred nepoznatim psom na ulici, mlati rukama, pokušava da šutne psa, je jako loš primer za dete jer ovakvo ponašanje, ne sam da ne odvraća psa već mu na protiv, privlači pažnju i razdražuje ga. Dete kao manje i slabije od odrasle osobe može i mnogo ozbiljnije da strada.

 Treba objasniti deci da psi ne vole da budu grljeni i ljubljeni, da njima to nije način da pokažeš da ih voliš. Bolje je da roditelj pokaže detetu kako da psa češka i mazi po leđima, ili ako pas leži na leđima, da ga mazi ili češka po stomaku.

 Dete treba da zna da pse ne treba začikavati i da ih nikako ne treba dirati dok jedu, piju vodu, spavaju ili nešto ili nekog čuvaju.

 Kada god prilazi nepoznati pas ili ako kućni pas postane previše razigran ili razdražen, treba naučiti dete da "postane drvo". To znači da dete treba da stane mirno, spusti ruke pored tela i gleda u zemlju. Drvo je nezanimljivo za psa, pas ga onjuši i nastavi dalje, a tako će se ponašati i prema detetu. Da bi se dete naučilo ovome potebno je da mu roditelji objasne kako i zašto tako treba da se ponaša i da mu sami demonstriraju ovakvo ponašanje. Lekcija "postati drvo" nije laka za savladatati jer instiktivno u prisustvu nepoznate životinje i odrasle osobe i deca dižu ruke, mlate rukama i nogama i gledaju direktno u psa. Vežbom i strpljenjem dete će savladati ovu vrlo važnu lekciju.


 Psi, i kućni ljubimci uopšte oplemenjuju dečje odrastanje i sazrevanje i imaju veliku ulogu u razvoju savesne i odgovorne osobe. Baš zbog tako važne uloge koje kućni ljubimci imaju u razvoju deteta, na roditeljima je da dete pripreme i obuče kako se postupa sa kućnim ljubimcima jer samo na taj način se najveći broj neželjenih situacija može sprečiti.


DA li kupiti životinju mališanima? Sa ovom dilemom pre ili kasnije sretnu se gotovo svi roditelji. Strah od alergija i neodgovornosti dece najčešći su razlog zbog koga tate i mame odustaju od te namere. Stručnjaci, ipak, smatraju da klince ne treba lišavati društva ljubimaca, ali dodaju da životinje treba pažljivo birati.

 Najbolji ljubimac za mališane, po uverenju većine poznavalaca, je - pas. On se najbrže vezuje za decu i važi za najverniju životinju. Mačke su grublje, agresivnije i umeju da budu prgave, pa nisu najbolji odabir za mlađe uzraste.
 - Iskustvo mi govori da deca od treće do pete godine starosti najviše vole rase pasa koji su veliki, mada u tom slučaju svu odgovornost preuzimaju roditelji - objašnjava Stanko Božinović, veterinar. - Roditelji često imaju dilemu koja životinja je najbolja za mališane. U mlađem uzrastu preporučljivo je čuvati ptice, glodare, ribice ili recimo kornjače.

 Deca često traže one najzahtevnije za održavanje, ali roditelji moraju da odaberu po svojim mogućnostima.

 Ukoliko imate manji stan i želite neku pticu, morate biti svesni da su i one vrlo zahtevne. Veći papagaji mogu da naškode deci, a i iziskuju veliku pažnju. Hrčak pripada grupi „prijatnih“ životinja. Deca sa njima uspostavljaju potpuni kontakt, pričaju sa njima, igraju se, maze ih i vezuju se jako brzo.

 Kako kažu lekari ljubimci smanjuju krvni pritisak, holesterol, dobri su u prevenciji astme i u borbi protiv depresije. Mnogo je razloga da svom mališanu nabavite psa ili mačku, ali pre toga utvrdite da li je alergičan na životinjsku dlaku. Alergije su veliki „neprijatelj“ dece, i one su noćna mora za roditelje koji svojim mališanima hoće da nabave ljubimca. Bez obzira koja je životinja u pitanju, može se dogoditi da izazove nepoželjne reakcije.
 - Mame i tate su često u zabludi da sama dlaka izaziva alergijska dejstva, a ne znaju da njihovi mališani su u stvari osetljivi na čestice koje se nalaze u znoju, pljuvački, peruti svog ljubimca - kaže dr Radić. - Sve životinje sa dlakom mogu izazvati alergije, a najopasnije su za decu koja imaju uređenu astmu ili predispozicije za tu bolest. U takvim slučajevima, ne preporučuje se kućni ljubimac, osim ako se ne čuva napolju.

 Ako mališani nisu alergični dobro je nabaviti životinju, jer umeren nedostatak higijene podstiče jačanje imuniteta.

NOVI ČLAN PORODICE
 MALIŠANI koji imaju kućne ljubimce rano razvijaju odgovornost za druge. Novi „član porodice“ može da razvije osećaj poverenja koje može biti korisno u kasnijem razvoju dece. Roditelji moraju da vode računa da njihov pas ili maca budu vakcinisani, negovani, čisti. kako ne bi izazvali alergijske reakcije.

Izvor: NOVOSTI, M. MITROVIĆ



Nikoleta Novak, dipl.vet.spec.

 Izvor: Politika online


 Izvor: Večernje novosti

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.