subota, 30. ožujka 2013.

Djeci je potrebna ljubav


Iako se vama podrazumeva da svoju decu volite najviše na svetu, njima to ne mora biti niti očigledno ni sasvim jasno. Ona pretpostavljaju, slute, nadaju se da je to tako, ali njihovo poimanje sveta i vrednosti koje tek treba da usvoje su drugačiji nego kod vas, kao odrasle osobe.


 Jedna od definicija roditeljstva jeste omogućavanje deci korena i krila. Koren je metafora za osećanje uporišta, mesta gde se dete uvek vraća jer se oseća dobrodošlo upravo takvo kakvo je, dok su krila simbol roditeljske neminovnosti da svoje dete puste da u spoljašnjem svetu (van porodičnog okruženja) slobodno i samostalno istražuje, donosi sopstvene odluke, pobeđuje i gubi… odnosno: leti. Međutim, vaše dete ne može imati svoje uporište i koren u svom domu ako nije sigurno u vašu ljubav.

 Upijajući iskustva svog okruženja njihov svet pun boja, slika i asocijacija se postepeno gradi, ali je neophodno da imaju jasnu potvrdu za ono što misle ili pretpostavljaju.

Kako? Razmislite za trenutak, na osnovu čega bi vaše dete moglo znati da ga vi volite? Da li ste mu to rekli ili pokazali na dovoljno direktan, otvoren, nedvosmislen način? Naime, kada pohvalite detetov crtež ili kažete: “Ti si dobar mamin dečak”, ili “Tako sam ponosna na tebe što si …” ohrabrili ste ga pozitivnom, podržavajućom porukom i izrazili svoje zadovoljstvo nekim njegovim ponašanjem. Ipak, na ovaj način mu niste rekli da ga volite. Potrebno je da vaše pokazivanje ljubavi bude direktno, otvoreno, jasno. Radije recite:”Ja tebe strašno mnogo volim” ili “volim te najviše na svetu”  (ili smislite vaša lična, porodična poređenja), jer mu tek na ovaj način govorite nešto što ne ostavlja sumnju ili zapitanost šta ste mislili kada ste to izgovorili. Neverbalno pokazivanje ljubavi podrazumeva zagrljaje, poljupce, “guranje” dok čitate priče ili se igrate, traženje prilike da budete više zajedno…

Osim toga, danas znamo da otvoreno pokazivanje ljubavi utiče ne samo na dečje samopouzdanje i na pozitivan razvoj porodičnih  vrednosti, već i na stepen inteligencije. Naime, u porodicama sa više dece, često su najuspešnija i imaju veći koeficijent inteligencije upravo, prvorođena deca. To, međutim, ne znači da roditelji najviše vole svoje prvence. Naprotiv, oni svako svoje dete vole podjednako ali se to različito pokazuje, manifestuje. Odnosno, posle prvorođenih, kao da roditeljska pažnja, očekivanja i ambicije opadnu.

Učenje. Sa druge strane, pokazivanje ljubavi je nešto što mnogi roditelji tek treba da nauče. Čest je slučaj da su i oni sami odrastali bez ovog oblika roditeljske podrške. “Teški” na pokazivanju sopstvenih emocija su posebno tate, jer su u svom detinjstvu bili žrtve čuvenih predrasuda da “dečaci nikad ne plaču”, da su suze samo za slabiće… Odnosno, oni su se navikli da svoje emocije kriju i potiskuju. Zato je važno da već sa prvim danima svog deteta počnete da vežbate pokazivanje i otvoreno iskazivanje ljubavi koju osećate. Biće vam potrebno vreme da ovu veštinu savladate, jer možda imate višedecenijsko iskustvo u potiskivanju čak i pozitivnih ličnih osećanja.

Predrasude. Ne škrtarite u govorenju ili pokazivanju najlepših mogućih osećanja. Ne možete preterati. Stav da se preteranom ljubavlju deca mogu razmaziti jeste predrasuda koju treba da zaboravite što je pre moguće. Pokazivati detetu da je voljeno nije isto što i razmaziti ga. Podrazumeva se da su razmažena deca takođe, voljena deca, ali ona nisu takva postala jer su bila sigurna u ljubav svojih mama i tata, već kao rezultat određenog roditeljskog stava koji je neprimeren trenutnom dečjem uzrastu. Umesto da sagledaju svoje dete u njegovoj trenutnoj razvojnoj fazi zadržavaju ponašanje kao da je ono mlađe nego što je. Nemaju granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja, autoritet im je veoma slab, a svojoj deci dopuštaju gotovo sve, bez jasnog uvida šta njihovo dete u tom uzrastu treba da zna.

Ukratko, ljubavi ne može biti previše, suviše, ne može biti preterana. Naprotiv, najznačajnjije što mu možete pružiti jeste uverenje da ga volite najviše na svetu. Samo tada ono će moći da raste sigurno u sebe i svoju porodicu. Osećanje bezrezervne roditeljske ljubavi čini decu samopouzdanom. Zahvaljujući tome, lakše sklapaju poznanstva i prijateljstva, optimističnija su, slobodnija, otvorenija, radoznalija. Ne boje se izazova jer znaju da imaju “gde da se vrate”, ukoliko pogreše.

Konačno, ovo osećanje korena neophodno je za uspešan let, kada dođe vreme da osim korena svom detetu dozvolite i krila.

autor teksta - Jelena HOLCER, dipl.pedagog

http://vrticiportal.com/roditeljstvo-i-vaspitanje/znacaj-ljubavi-u-odrastanju-deteta.html

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.