utorak, 26. ožujka 2013.

Djeci treba dati džeparac


Ko već kao dete nauči šta je to novac i kako njime raspolagati, najčešće kasnije u životu znatno lakše organizuje svoje finansije

Možda ste roditelj koji se pita treba li detetu uopšte davati džeparac. Takođe, možda smatrate da dete ne treba da ima nikakva posla s novcem i mislite da ono ionako ne zna raspolagati njime.



 Kako god mislili, džeparac kao institucija koju poštuju i roditelji i deca može doprineti razvoju boljeg i uspešnijeg odnosa prema novcu kod deteta. Međutim, trebalo bi da vodite računa o tome koje količine novca dajete detetu, kada da počnete to da radite i na stvari koje mogu da izmaknu kontroli.


ZAŠTO UOPŠTE DŽEPARAC?

 Džeparac je najčešće jedini izvor novca koji deci omogućava da kupe nešto što žele. Obično su želje male dece male - slatkiši ili sitne igračke, ili malo veće kao što su barbika ili fudbalska lopta. Međutim, da bi sebi kupilo barbiku ili fudbalsku loptu, neophodno je da štedi. To iskustvo sa malim iznosima, trošenjem, besparicom, planiranjem i štednjom može biti dobra škola za kasniji život i odnos prema novcu. Brojne su prednosti tih iskustava. Evo nekih:

* Upoznavanje vrednosti novca - kroz iskustvo kupovanja različitih stvari svojim novcem, dete dobija osećaj za mnogo i malo, odnosno za skupo i jeftino.

* Donošenje sopstvenih odluka - šta ću kupiti s novcem koji imam? Da li je ta kupovina pametna, ima li smisla to kupiti i da li mi je taj predmet potreban?

* Vežbanje organizacionih sposobnosti - ako se novac ne raspodeli, lako ga je uludo potrošiti.

* Upoređivanje- kako ja raspolažem s novcem, kako s novcem raspolažu moji roditelji, prijatelji?

 Da bi dete učilo iz iskustva s novcem, kao roditelji trebalo bi da se držite sledećeg:

* Poštujte dan i redovnost izdavanja džeparca kako bi dete moglo da planira.

* Dajte detetu džeparac uvek i bez izuzetaka, nezavisno o tome da li je bilo poslušno ili ne.

* Oduzimanje džeparca nije primeren način kažnjavanja.

* Džeparac isplaćujte tako da se setite sami, a ne da dete mora da vas moli za njega.

* Dozvolite detetu da slobodno odluči na šta će ga potrošiti. Možete mu pomoći savetom, ali treba da odluči samostalno.

* Ne dajte prevelik iznos! Kod prevelikog iznosa dete će izgubiti orijentaciju. Posledica velikog džeparca mogu biti preskupe želje ili dugovi.

* Nemojte automatski davati detetu nekoliko desetina (ili stotina) dinara jer je zatražilo džeparac pre vremena. Popričajte sa detetom kako je došlo do toga da nema novaca i kako da takvu situaciju sledećeg meseca spreči.


 Budući da novac, odnosno džeparac nije vaspitno sredstvo, izbegavajte sledeće:

* Povećanje džeparca kao nagradu.

* Oduzimanje džeparca kao kaznu.

* Zahtevanje da vam dete polaže račune za svoje troškove.

* Dodatno davanje novca jer je dete prerano ostalo bez njega.

* Premali iznos uz koji dete ne može ništa uštedeti.

* Prevelik iznos ili ispunjavanje svake dečije želje - dete gubi osećaj za stvarnost i ne izvlači nikakvu pouku.

* Insistiranje da dete kupuje osnovni školski pribor za džeparac.

* Prisiljavanje na štednju.


 KOLIKO BI TREBALO DA IM DATE?

 Prvi džeparac dete može dobiti već sa četiri do pet godina. Neka to za početak bude, 70 - 100 dinara nedeljno. Nastavite sa nedeljnim džeparcem sve do otprilike devete godine. Naime, deca ispod deset godina najčešće još uvek imaju poteškoće sa računanjem vremena ili planiranjem mesec dana unapred.

 Od desete godine možete započeti sa mesečnom isplatom džeparca. Tada je vreme da dete počne polako da uči kako se organizuju sopstvene finansije.
 Razgovarajte o visini džeparca, a isto tako možete razgovarati i sa drugim roditeljima o njihovim iskustvima, savetuje Roditelji.

Izvor: S media

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.