subota, 30. ožujka 2013.

Dječija ljubomora


Osećanje ljubomore, koje se po pravilu pojavljuje između braće i sestara, može na negativan način znatno da utiče na detetovu sposobnost da voli i bude voljeno. Iz tog razloga roditelji treba da razumeju dečju ljubomoru i da pomognu deci da osete da su voljena.



Poznato je koliko je za pravilan razvoj deteta važna roditeljska ljubav. U porodicama u kojima ima više od jednog deteta važan je odnos deteta sa braćom i sestrama zato što utiče na razvoj detetovog osećanja lične vrednosti, samopoštovanja i samopouzdanja, piše poznati psihoterapeut Zoran Milivojević za Politiku.

 Dečja ljubomora nastaje zbog toga što braća i sestre upoređuju odnos koji roditelji imaju prema njima pojedinačno, ali i zbog toga što se međusobno upoređuju i takmiče. Što su manje razlike između dece, to će ljubomora biti veći problem. Posebno kada su deca istog pola i kada je između njih mala razlika u godinama.

 Mala deca nemaju dobru sposobnost razmišljanja u pojmovima, već misle u slikama. Za dete je ljubav ono što vidi da mu roditelj radi, pažnja koju mu posvećuje. Kada dobije brata ili sestru, ono vidi da su roditelji veću pažnju posvetili bebi i zaključiće da bebu više vole od njega. Kako želi da ga roditelji vole, dete se neće ljutiti na njih, već na „uljeza” koji mu je ukrao veći deo njihove ljubavi. Nekada dete može poželeti da mlađe dete nestane, da se razboli i da umre, kako bi ono povratilo roditeljsku ljubav. Većina dece shvati da mora da prihvati i voli brata ili sestru ako želi da zadrži roditeljsku ljubav. Zbog toga ono često razvija dvostruki, i pozitivni i negativni, odnosno ambivalentni odnos prema mlađem detetu.

 Kada mlađe dete dovoljno odraste da može da se upoređuje sa starijim, ono takođe može postati ljubomorno zato što ono ne može da radi ono što starije dete može. Dete ne razume koncept vremena, tako da ne shvata da ne treba da se upoređuje sa bratom koji je dve godine stariji, već sa tim kakav je on bio kada je bio istog uzrasta kao i dete. Ako ne prestane da se upoređuje i takmiči sa starijim detetom, dete će biti sklono da pogrešno zaključi da je nesposobno i da nije dovoljno dobro da zasluži ljubav.

 Zbog svega ovoga roditelji ne treba da potcenjuju destruktivni potencijal dečje ljubomore. Deci treba jasno i često pokazivati ljubav, ali to često nije dovoljno da nestane ljubomora. Ljubomoru je potrebno prepoznati u dečjem ponašanju, a onda uporno objašnjavati detetu da je voljeno i da se ne plaši gubitka ljubavi. Decu može umiriti ideja da mama nema jednu ljubav oko koje se treba boriti, već onoliko ljubavi koliko ima dece. Lepo je čuti da mamino srce ima dve polovine, za svako dete po jednu.



Poznato je koliko je za pravilan razvoj deteta važna roditeljska ljubav. U porodicama u kojima ima više od jednog deteta važan je odnos deteta sa braćom i sestrama zato što utiče na razvoj detetovog osećanja lične vrednosti, samopoštovanja i samopouzdanja. Osećanje ljubomore, koje se po pravilu pojavljuje između braće i sestara, može na negativan način znatno da utiče na detetovu sposobnost da voli i bude voljeno.



Iz tog razloga roditelji treba da razumeju dečju ljubomoru i da pomognu deci da osete da su voljena.
Dečja ljubomora nastaje zbog toga što braća i sestre upoređuju odnos koji roditelji imaju prema njima pojedinačno, ali i zbog toga što se međusobno upoređuju i takmiče. Što su manje razlike između dece, to će ljubomora biti veći problem. Posebno kada su deca istog pola i kada je između njih mala razlika u godinama.
Mala deca nemaju dobru sposobnost razmišljanja u pojmovima, već misle u slikama. Za dete je ljubav ono što vidi da mu roditelj radi, pažnja koju mu posvećuje. Kada dobije brata ili sestru, ono vidi da su roditelji veću pažnju posvetili bebi i zaključiće da bebu više vole od njega. Kako želi da ga roditelji vole, dete se neće ljutiti na njih, već na „uljeza” koji mu je ukrao veći deo njihove ljubavi. Nekada dete može poželeti da mlađe dete nestane, da se razboli i da umre, kako bi ono povratilo roditeljsku ljubav. Većina dece shvati da mora da prihvati i voli brata ili sestru ako želi da zadrži roditeljsku ljubav. Zbog toga ono često razvija dvostruki, i pozitivni i negativni, odnosno ambivalentni odnos prema mlađem detetu.
Kada mlađe dete dovoljno odraste da može da se upoređuje sa starijim, ono takođe može postati ljubomorno zato što ono ne može da radi ono što starije dete može. Dete ne razume koncept vremena, tako da ne shvata da ne treba da se upoređuje sa bratom koji je dve godine stariji, već sa tim kakav je on bio kada je bio istog uzrasta kao i dete. Ako ne prestane da se upoređuje i takmiči sa starijim detetom, dete će biti sklono da pogrešno zaključi da je nesposobno i da nije dovoljno dobro da zasluži ljubav.
Zbog svega ovoga roditelji ne treba da potcenjuju destruktivni potencijal dečje ljubomore. Deci treba jasno i često pokazivati ljubav, ali to često nije dovoljno da nestane ljubomora. Ljubomoru je potrebno prepoznati u dečjem ponašanju, a onda uporno objašnjavati detetu da je voljeno i da se ne plaši gubitka ljubavi. Decu može umiriti ideja da mama nema jednu ljubav oko koje se treba boriti, već onoliko ljubavi koliko ima dece. Lepo je čuti da mamino srce ima dve polovine, za svako dete po jednu.


Politika
Autor Dragan Stojanović

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.