srijeda, 20. ožujka 2013.

Kako razbiti dosadu kod djece?


Šta da radite kad vam se dete - okruženo igračkama, kompjuterom, play-station-om.... požali da mu je dosadno?

Podsetite se na trenutak svog detinjstva. Verovatno ste imali sasvim drugačiju organizaciju vremena nego vaše dete danas, više vršnjaka, više aktivnosti na otvorenom prostoru, manje igračaka... I, nije vam bilo dosadno. Kada pogledate svoje dete okruženo igračkama, kompjuterom, play-station-om, TV-om... kako je uopšte moguće da mu je dosadno?


 Iako se dosada kao pojava može javiti u različitim razvojnim fazama, najčešća je u uzrastu od šest do deset godina.Ipak, detetova dosada nikada ne sme biti vaš problem. Ukoliko „nasednete“ i svaki put se potrudite da zabavite dete - nema razloga da uopšte pokušava da se zabavi samostalno. Zašto bi, kada ima vas? Sa druge strane, moderna deca se ne rađaju sa znanjem kako samostalno da se zabave. Ako ih vi tome ne naučite, ko će?

Ne previše igračaka
Roditelji očekuju da će rešiti problem dosade kada dete obaspu igračkama. Upravo je suprotno. Mnogo igračaka odvlači i rasipa pažnju. Ne uspevajući da se izigra ni sa jednom igračkom dovoljno dugo, već ste mu pružili sledeću. Tako dete niti uspeva da se „veže“ za igračku, niti zaista da zadovolji svoju potrebu za igrom. Međutim, ako mu ostavite samo nekoliko, onih najomiljenijih, biće inspirisano da se igra baš njima, kao i da stalno izmišlja nove igre sa istim igračkama. Ako želite da to isprobate u praksi, podrazumeva se da ćete igračke samo odložiti van detetovog domašaja i pogleda, a ne bacati bez njegovog znanja ili pristanka.
 Najpre, razgraničite ko procenjuje dosadu? Naime, ponekad roditelji, čim vide da je njihovo dete mirno, pasivno, nezainteresovano za neku posebnu aktivnost - proglašavaju ga lenjim, sporim, ili da se «stalno dosađuje». Dete ima pravo na umor i, čak, pravo na povremeno dosađivanje. Ono što vama izgleda kao dosađivanje, možda je njegovo opuštanje, ili maštarenje. Vreme mirovanja je poželjno i zbog mogućnosti da «preradi» ono aktivno što mu se dogodilo u toku dana. Osim toga, sve dok se dete ne žali da mu je dosadno, nemojte ni vi to doživljavati kao problem.

Vaše društvo
 Roditeljske dužnosti obuhvataju i što više raznovrsnog igranja sa detetom i trud da vaše zajedničko vreme bude što kvalitetnije. To je preventivni lek ne samo protiv dosade, već i korist za celokupan razvoj deteta. Podjednako je važno i da naučite dete da se igra samostalno. Kada ono insistira da zajedno provodite vreme, pokušajte da zadovoljite ovu njegovu potrebu. Ukoliko ste odsutni u toku dana, insistiranje da budete što više zajedno, kao i načini da privuče vašu pažnju - očekivana su reakcija na činjenicu da mu nedostajete.

Izbegavanje manipulacije
 Ipak, kako biste izbegli moguću manipulaciju, ostanite dosledni u organizovanju svog vremena. Na primer, ukoliko ste usred nekog posla, tako i recite: „Sada stvarno ne mogu da prekinem ovo što radim da bismo se igrali zajedno, imaću vremena za 20 minuta. Do tada se igraj sam“. Ili: „Dobro, mogu da odvojim sada 30 minuta da se igramo nečega što ti izabereš, ali posle toga ja moram da se vratim svojim obavezama, a ti smisli nešto drugo što ćeš kasnije raditi, ali bez mene“.



Igra sa vršnjacima
 Podstičite aktivnosti gde vaše dete ima društvo vršnjaka. U predškolskom uzrastu, pre nego što krene u vrtić, najviše će tražiti da se igra baš sa vama. Kasnije će prioritet imati društvo vršnjaka. Školice sporta su dobrodošle u svakom uzrastu deteta, jer utiču na njihov pravilan fizički razvoj, razvijaju timski duh, poboljšavaju opštu kondiciju i držanje tela... Ipak, kada dete usmeravate na aktivnosti gde će imati društvo vršnjaka, nemojte praviti dugoročne planove. Vaše dete se ne žali da će mu biti dosadno sutra ili iduće nedelje, nego baš sada, i baš ovde. Međutim, sportske aktivnosti će dete dodatno socijalizovati sa vršnjacima koji imaju isto interesovanje, a mogu se viđati i van treninga.

Završetak aktivnosti
 Takođe, kada započnete igru ili neku drugu aktivnost, privedite je kraju. Ukoliko se dete ubrzo predomisli, pa poželi da jednu aktivnost prekine i zameni sledećom, procenite da li da mu želju ispunite. Ova procena zavisi od uzrasta deteta, njegove opšte koncentracije i izabrane aktivnosti. Ipak, čak i tada, barem zaokružite (ako ne možete da sasvim završite) započetu aktivnost. Na primer, sredite igračke posle jedne igre pre nego što počnete da se igrate sledeće. Malim ritualima (redovno sređivanje igračaka u ovom slučaju) i uviđanjem da svaka aktivnost ima svoj početak, sredinu i završetak - šaljete detetu jasnu poruku da ništa nije „zdravo za gotovo“. Odnosno, nije dovoljno da se ono žali da mu je dosadno, pa da vi stalno „utrčavate“ sa novim idejama i predlozima, umesto da završite ono što ste započeli. Osim toga, kada ga podržite da aktivnost privede kraju - omogućujete mu da vežba koncentraciju, koja će biti od velike važnosti kada pođe u školu za sticanje osnovnih radnih navika. Zato, i kada se dete igra samostalno - nemojte ga prekidati svaki čas. Radije sačekajte kraj igre, uz obavezno napominjanje da će, na primer, ručak biti gotov za pola sata, pa onda za 15 minuta... Ovako mu dajete vreme da završi započetu igru, umesto što ga prekidate da mora odmah da dođe.



Dosada i nasilje
 Dugoročno nelečena dosada donosi rizik da dete u potrazi za uzbuđenjima poseže za nasilnim ili društveno neprihvatljivim sadržajima. Na primer, maloletni delinkventi često na pitanje zašto su nešto uradili, to jest šta ih je navelo na određeno ponašanje, odgovaraju upravo: „Bilo nam je dosadno“. Podrazumeva se da dosada nije jedini uzrok nasilja među mladima. Ali, upravo su i dosada i nasilje sve isprepleteniji, i sve više sastavni deo života naše dece. Jedan od glavnih izvora nasilnih sadržaja je TV. Gledajući TV, dete upija slike nasilja i mnogih drugih sadržaja koje ponekad teško može da razume i odrasla osoba. U dugoročnom smislu, to utiče da ono prestaje da bude empatično i osetljivo na nasilje u svakodnevnom životu, i da se pomeraju granice u njegovoj svesti koje je ponašanje dozvoljeno i prihvatljivo, a koje ne. Uz nasilne sadržaje, ono postaje pasivno, ne razvija govor, niko od njega ne traži nikakvo mišljenje, a utvrđeno je da previše televizije utiče na gojaznost, ubija kreativnost, otupljuje reakcije na spoljne sadržaje. Ukratko, bez obzira koliko vaše dete volelo TV ili kompjuter, na ovaj način će svoju dosadu samo potisnuti i na nju se navići, a ne izlečiti zadovoljavajući neka svoja lična interesovanja. Sa druge strane, opasnosti i rizici od provođenja vremena samo na ovaj način su veoma brojni.

Vaši predlozi
 Pomozite detetu dobrim predlogom kako sve može da koristi svoje slobodno vreme. Igra sa vršnjacima (ako je potrebno, pomozite mu da proširi krug svojih drugova), neka vaša zajednička aktivnost (deca uživaju da sa roditeljima dele poslove, jer se tako osećaju velikim i važnim), pozorište, bioskop… uvek mogu biti prihvatljiva rešenja. Takođe, ako vaše dete ume da čita ili ide u školu, verovatno je prezasićeno „intelektualnim“ aktivnostima. Zato, da ne biste stvarali dodatni otpor, ponudite mu one knjige koje će zadovoljiti neko njegovo interesovanje, ili se tiču njegovog hobija ili sporta.

 Izvor: YU Mama

Jelena Holcer, pedagog

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.