subota, 30. ožujka 2013.

Lijevoruka djeca


Živimo u svetu dešnjaka. Njima je sve prilagođeno, jer su levoruki ljudi u manjini. Ista priča je i sa mališanima. Ukoliko se pitate zbog čega neko dete češće koristi levu ruku, stručnjaci tvrde da nasleđe igra veliku ulogu, ali je bitan i uticaj okoline, kao i eventualni nervni i motorički poremećaji.




 Živimo u svetu dešnjaka. Njima je sve prilagođeno, jer su levoruki ljudi u manjini. Ista priča je i sa mališanima. Ukoliko se pitate zbog čega neko dete češće koristi levu ruku, stručnjaci tvrde da nasleđe igra veliku ulogu, ali je bitan i uticaj okoline, kao i eventualni nervni i motorički poremećaji. Naučnici trvde da se levorukost ne može odmah uočiti, jer se razvija postupno. Zbog toga roditelji ne mogu odmah da znaju kojom će rukom dete da piše, jer mala deca često podjednako koristite obe ruke. Tek kada mališan napuni tri godine može se sa sigurnošću tvrditi da učestalo koristi jednu ruku.

 Stručnjaci tvrde da roditelji moraju da budu oprezni ukoliko dete od godinu dana koristi samo jednu ruku, bilo da je to leva ili desna. Takvo ponašanje najčešće je uzrokovano lošim radom motoričkog centra u mozgu i to na suprotnoj strani od ruke koju manje koristi. To znači da će dete, ukoliko je oštećen motorički centar na levoj strani mozga, koristiti isključivo desnu ruku. Ako oštećenje nije veliko, mozak će ga prevladati sam, bez terapije.
 Da li postoje razlike između levoruke i desnoruke dece kada su pojedine veštine i osobine u pitanju?

 Jedna renomirana američka naučnica testirala je inteligenciju levorukih i desnorukih đaka i došla do zaključka da su rezultati govornog dela testa bili jednaki za obe grupe, dok su u rešavanju vizuelnih, prostornih zadataka (na primer, slaganje pazl-kockica) dešnjaci postigli neznatno bolje rezultate. Međutim, kada je u pitanju kreativnost, levoruki su bili znatno bolji. Razlog je u tome što levoruki češće koriste centre za govor na obe moždane strane, što podstiče kreativnost. Mišljenja po ovom pitanju su podeljena, ali je činjenica da je među umetnicima čak 20 odsto više levorukih.

 Još jedno interesantno istraživanje dovelo je do zaključka da su levoruka deca sklonija povredama. Figurativno, tvrde naučnici, njima je sve naopako u odnosu na dešnjake. Ali, to nikako ne znači da su levoruka deca trapavija. Njima je samo ponekad potrebno malo više vremena da uvežbaju određene veštine. Ukoliko imate levoruko dete možete mu pomoći razgovorom, objašnjenjima i praktičnim primerima što će pomoći da pravilno razvije motoriku i broj povreda svede na minimum.


Moje dete piše levom rukom – da li je to mana?

Pre neki dan smo sasvim slučajno primetili jednu osobinu Baraka Obame koja nam je nekako promakla. Dok je potpisivao jedan u nizu dokumenata, učinio je to elegantno i to levom rukom!
U vreme naših baka i deka pa čak i roditelja bilo je vrlo čudno biti levoruk. Kako sada stvari stoje?



 Ako vas je iznenadila činjenica da je Obama levoruk, sigurno će vas još više iznenaditi činjenica da on nije jedini američki predsednik sa tom osobinom. Među njima su i Džejms A. Garfild, Herbert Huver, Hari Truman, Džerald Ford, Ronald Regan, Džordž Buš i Bil Klinton. Zapravo, čak 6 od poslednjih 12 predsednika SAD od kraja Drugog svetskog rata su levoruki! Ako uzmemo u obzir činjenicu da je tek svaki deseti čovek levak, ovo postaje zaista interesantno. Ali sa njima se priča ne završava, čak je i Obamin protivnik u trci za predsednika, Džon Mekejn levoruk. I ne samo on, i Al Gor, predsednički suparnik na prethodnim izborima u SAD, je bio levoruk. 1992.god čak tri predsednička kandidata su posedovali ovu osobinu: Džordž Buš, Bil Klinton i H.Ros Perot. Vrlo je moguće da je ovaj trend postojao i pre dvadestog veka ali nema dovoljno podataka o tome.

 U vreme naših baka i deka, pa čak i roditelja, bilo je nezamislivo da je dete levoruko, roditelji su sve činili kako bi promenili tu osobinu. Ne samo da takva deca nisu bila prihvaćena u društvu, već se smatralo da su nespretna i da imaju poteškoća u učenju. Usled ovako negativne slike o njima, mnoga levoruka deca su i sama želela da pišu desnom rukom.

 Levorukost, međutim, ima i svoje prednosti i mane. Svakodnevne stvari, poput korišćenja pribora u restoranu pa čak i rukovanje, uvek izazivaju reakcije „a pa ti si levak“ dok je, sa druge strane, na nekim poljima poput muzike, slikartva i arhitekture ova osobina prisutna kod vrhunskih majstora, pa samim tim i dobrodošla. Razumljivo, kada znate da su Pablo Pikaso, Mikelanđelo i Leonardo da Viči koristili levu ruku u kreiranju svojih remek dela. I drugi levoruki ljudi, kao Albert Ajnštajn, Mark Tvejn, Isak Njutn, Bendžamin Frenklin i Ludvig van Betoven, dokazali su da je kreatvnost osobina koja krasi ljude sa ovom karakteristikom. Novije analize Univerziteta u Dablinu pokazuju da levoruki muškarci zarađuju 5% više na sat nego kolege kojima je jača desna ruka. I naravno, mora da postoji nešto u ovom predsedničkom trendu. Nije isključeno da i vaš levoruki mališan može završiti kao predsednik.

Šta je uzrok levorukosti?

 Naučnici nemaju jedinstven odgovor na ovo pitanje. Levorukost - desnorukost se prirodno određuje još u prenatalnom periodu. Zna se da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće rađaju levoruka deca.

 Poznato je da mozak čoveka ima dve polovine koje nisu indentične. Ako je razvijenija leva polovina mozga, čovek je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Osim toga, desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno. Zbog toga se događa da levoruki trpaju stvari na gomilu, idu od jednog zadatka do drugog, neke ostavljaju nezavršene i odlažu do poslednjeg momenta pre nego što počnu sa radom. Oni ne planiraju, već su odmah u akciji. Za njih je karakteristično da u situaciji vide neobično i neočekivano, da primete nešto što većina neće videti. Ali će ponekad videti problem u nečemu sasvim jednostavnom. Često će sve to rezultirati izrazitiom kreativnošću.

 Levoruka deca imaju i drugačiji tok razvoja od tipičnih dešnjaka. Razvoj levorukih često ide skokovito, neravnomerno, pa su neke sposobnosti niže od prosečnih vršnjaka, a neke druge daleko više. Takav razvoj, koji nema ravan uspon, već više cik -cak i trud levorukog deteta da raste u svetu dešnjaka stvara posebno izazovnu situaciju razvoja.



 Levoruko dete u školi

 Levoruka deca obično imaju problem da odrede koja im je desna ruka, za njih to nije baš jednostavno. Teškoće u prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih.

 Igre na kojoj ti je ruci sat, narukvica, navezen detalj na rukavu... mogu biti podrška u orijentaciji. Za levoruko dete je sasvim svejedno odakle počinje čitanje ili pisanje od gore, dole, s leva ili desna. Oni ne rade tako da bi nekoga nervirali, već zato što im položaj ništa ne znači. Zato je potrebno vežbanje korišćenja sveske, papira i podsećanje na pravac korišćenja papira sa leve strane na desnu i od vrha stranice do dna. Naravno vežbanje grafo-motorike treba da bude zabavno i bez prisile.


 Mali podsetnik za roditelje, vaspitače i učitelje:
Kažite svima da deca koja pišu levom rukom nisu “levaci” nego levoruki. Postoji čak i Facebook grupa sa ovim imenom.
Odrasli ne treba da pokazuju negativan odnos prema levorukosti.
Nemojte prebacivati levorukog na desnorukost: to ozbiljno ugrožava dečije zdravlje. Obično se u takvim situacijama najbrže primeti početak mucanja takvog deteta!
Potrebno je pažljivo praćenje levorukog deteta: uočavanje promena raspoloženja, znati uzroke njegove radosti, ali i tuge, razumeti njegove probleme i pomoći mu da ih prevaziđe.
Naučite dete da pravilno sedi za stolom. Koristi prostor sveske. Vodite računa da njemu svetlost treba da dopire sa desne strane.
Kada započne pisanje nemojte očekivati da slova piše povezano. Neki levoruki pišu kao u ogledalu, započinju pisanje sa desnog kraja papira, odozdo na gore i slično. Oni moraju da vežbaju korišćenje papira s leva na desno.
Ne terajte ih da čitaju, iako znaju slova, ako sami ne pokazuju interesovanje. Njima treba više igranja na slovo na slovo, različitih vežbi, igara sa prepoznavanjem slova i njihovih elemenata.
Vašem detetu je potrebna pažnja i poseban pristup ne zato što je levoruko, već zato što je svako dete stvarno jedinstvena i neponovljiva osoba. Od razumevanja, strpljenja, ljubavi, blagovremene podrške i pomoći roditelja i učitelja zavisiće uspešnost i zadovoljstvo svakog deteta.

 Zbog svega ovoga, vašem detetu, ako ima bilo kakvih problema i sa drugarima i sa sobom, učinite uslugu i pokažite mu kako se Obama potpisuje. Videćete da će dete shvatiti pravi značaj te lekcije. I onda ne morate da se pitate da li je to prednost ili mana, već samo „da li je moje dete sledeći predsednik?“


 Izvor:najboljamamanasvetu

 Izvor: Večernje novosti

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.