srijeda, 20. ožujka 2013.

Problemi s govorom kod djece


Ako dete ne prohoda na vreme roditelje uhvati panika, dok se gotovo niko ne zabrine ukoliko mališan kasni u razvoju govora, pravdajući to „lenjošću“, naslednom osobinom... Kompletan razvoj govora završava se između pete i šeste godine i tada je jako teško ispraviti nedostatke i pomoći detetu da sustigne vršnjake u govoru, kaže za „Novosti“ Silvana Punišić, magistar logopedskih nauka.


 - Mada se često roditelji optužuju da nisu prepoznali problem, oni nisu dužni da znaju norme napretka u jeziku u govoru - uverena je naša sagovornica. - Zato bi pedijatri na redovnim pregledima trebalo da obrate pažnju na to da li dete brblja, guče, da li i kada izgovara glasove. Ako dete nije ušlo u fazu brbljanja, glas mu je hrapav ili suviše piskav, ako se dete oskudno javlja, gotovo je sigurno da ima oštećenje sluha i da zato ne dolazi do razvoja govora.

 Logopedi se u radu pridržavaju tablica na osnovu kojih mogu lako da zaključe da li dete kasni u razvoju govora i jezika i kakav logopedski tretman mu je potreban.
 - Već oko drugog meseca beba počinje da guče, do četvrtog se intenzivno bavi gukanjem, koje je, zanimljivo, isto kod svih beba na svetu - pojašnjava Silvana Punišić. - Pri kraju četvrtog meseca života to prelazi u brbljanje. Beba sve do osmog meseca intenzivno brblja, udvajajući samoglasnik s nekim suglasnikom, najčešće su to p, b, t, d, k, g. U tom periodu čuju se i slogovi ma-ma, pa-pa, ba-ba, čak se čuju i glasovi, koje dete još dugo neće imati u artikulaciji.
 - Brbljanje je začetak socijalne komunikacije - naglašava naša sagovornica. Iako ti slogovi nemaju značenje, javljaju se kada je dete stimulisano. Kada se majka obrati bebi od šest meseci, ona će početi da brblja. Između desetog meseca i godine, javljaju se prve reči sa značenjem. Na to može da se pričeka do 15, 16 meseci, ali po isteku tog perioda, roditelj treba da dete odvede kod logopeda.
 - Nije pojava prve reči ključna, koliko je bitno da dete prođe kroz sve faze razvoja govora, uključujući gukanje i brbljanje - naglašava Silvana Punišić. - Zvuči neverovatno, ali dete s dve godine treba da ima fond od 300 reči! To su kratke reči, ali je bitno da dete razume i one reči koje ne zna da izgovori. Treba da ima izdiferencirane vokale - i, e, o, a, u, da se jave u izgovoru slova p, v, t, d, kao i nazali n i m, javlja se polako i slovo j.

 Između druge i treće godine razvoj jezika je dinamičan, dete za godinu dana stekne gotovo polovinu gramatičkih kategorija. Do kraja treće godine mališani razvijaju rečenicu sa dve do četiri, čak i pet reči. Trogodišnjak ima u svom jeziku oko 70 odsto svih izgovornih glasova.
 - Između treće i četvrte godine nastavlja se razvoj jezika, s pune četiri dete bi trebalo da izgovara 90 odsto glasova - dodaje naša sagovornica. - Rečenice koje koristi treba da su jasne, od proste, preko prostoproširene, do složene. Deca u ovom uzrastu mogu da ispričaju priču, opišu događaj, šta su radila u vrtiću, koriste sadašnje i prošlo vreme. Između pete i šeste godine, dete treba da ima razvijen govorno jezički sistem kao odrastao čovek.

KADA KOD LOGOPEDA?
 Čim se uoči problem u razvoju govora treba odmah da se reaguje - kaže Silvana Punišić. - Tako delujemo preventivno, stimulisanjem razvoja govora. Ako se čeka, prođe nekoliko meseci, pa dete napravi zastoj u razvoju govora, mora da se radi rehabilitacija. Iako nema univerzalnog vremena za započinjanje logopedskog tretmana, zabluda je da za logopeda treba čekati do pete godine. Jer, ne možemo da počnemo da razvijamo nešto, u momentu kada priroda završava taj proces.

Izvor: NOVOSTI, A. Radulović

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.