subota, 23. ožujka 2013.

Problemi u obdaništu


Individualne razlike među decom su velike, ali treća godina se obično smatra prekretnicom za ulazak deteta u vršnjačko društvo.

Pripremni predškolski program u vrtićima ili pri pojedinim osnovnim školama, koji je postao obavezan i u našem sistemu obrazovanja, nametnuo je neophodnost boravka deteta u vrtiću ili predškolskoj ustanovi minimum jednu godinu pre polaska u školu.


Pomozite detetu da stekne prijatelje
Pored obrazovne uloge koju predškolski program ima, druga je socijalizacija. Smatra se da je za dete neophodno da, pored određenih znanja, ima i određene socijalne veštine pre nego što krene u školu.

Psovke
Nažalost, podrazumeva se da uticaj vršnjaka može biti i negativan (naučiće ružne reči i psovke, na primer), ali i to je sastavni deo odrastanja. Ne možete ih izbeći, a zbog više razloga - dobro je da se dete sa ovim uticajima sretne što ranije.

U tom smislu, dete može da krene u vrtić i sa pet ipo ili šest godina. Međutim, što ga ranije upišete, utoliko će ono imati više vremena da nauči da deli, da se svađa, miri, neguje svoja drugarstva, konstruktivno razgovara.

Roditelj je roditelj, a ne drug
Društvo vršnjaka je neophodno od što ranijeg uzrasta. Naime, koliko god roditelji pokušavaju da u igri sa svojim detetom budu saigrači, oni uvek ostaju mama ili tata, i uvek odrasla osoba. U tom smislu, ne možete mu biti adekvatno društvo. Takođe, roditelji su često umorni, prezasićeni svojim obavezama, pa se igri sa detetom posvećuju sa delimičnom pažnjom.

Pripremite dete za vrtić
Sa druge strane, nisu ni sva deca spremna za kolektiv (vrtić) sa tri godine. Ukoliko su odrastala prezaštićena, imala više odraslih osoba njima posvećenih u svojoj okolini, sigurno je da će adaptacija na vrtić biti teža. Postoji mogućnost i da dete, jednostavno, još nije zrelo za kolektiv. Tada se obično predlaže da se polazak u vrtić odloži na nekoliko meseci.

 Ipak, čak i kada dete ne ide u vrtić, društvo vršnjaka mu je neophodno. Ne samo da će to ubrzati njegov razvoj, već će ga preusmeriti u drugom pravcu. Zato, omogućite svom detetu što više kontakata sa decom u parku, igraonicama i slično.


Šta da radite kada vaše dete više ne želi da ide u vrtić...
Vaše četvorogodišnje dete već nekoliko meseci ide u vrtić bez ikakvih problema. Sada je izjavilo da više ne želi da ide, kako da postupite?

Nemojte popustiti.
Nije dovoljno da vaše dete izrazi svoju želju pa da je odmah uslišite. Naime, ako ga naviknete da su njegove želje za vas zakon - dali ste mu idealno sredstvo za manipulaciju i ubuduće.
Umesto toga, saznajte razloge za odbijanje da krene u vrtić. Neretko se dešava da dete i posle nekoliko meseci ima reakciju na adaptaciju.
Iako zvuči neobično, ukoliko se prvih dana u vrtiću ponašalo kao da je tu oduvek, moguće je da će pokazati odloženu negativnu reakciju na ovu veliku promenu u svom životu, ili reakciju na nešto što mu se u vrtiću više ne dopada. Ipak, sa četiri godine, koliko ima vaše dete, ako je u referentnim granicama svog uzrasta, ono je verbalno dovoljno snažno da može da vam objasni zašto ne želi da ide.



Pitajte ga o čemu se radi.
Budite otvoreni i direktni. Možda ima problema sa nekim detetom, ili mu se odjednom više ne dopada vaspitačica. U ovom uzrastu ponekad i ono što čuje može predstavljati veliki stres za njega. Na primer, izjava kojoj su deca ovog uzrasta, nažalost, veoma sklona: "Ako...... neću ti više biti drug“, izaziva veliki otpor za svako dete koje u tu izjavu poveruje. Ovakvo uverenje u njemu može stvoriti razlog odbijanja odlaska na mesto gde neko više ne želi da mu bude drug.

Objasnite mu da je vrtić njegova obaveza.
U ovom uzrastu vaše dete trebalo bi da ima i neke svoje obaveze. Odnosno, već je u mnogo čemu samostalno, a ume da sredi svoje igračke, ima i osnovne higijenske navike (pranje zuba, ruku...). Kao što vi imate svoju obavezu, na primer - odlaska na vaš posao, i pritom se ne postavlja pitanje da li vam se tamo ide ili ne, tako je i vrtić mesto gde borave deca.
Ukratko, vi sa svoje strane otkrijte razlog zašto ne želi da ide, ali nemojte mu dozvoljavati da u vrtić ide ili ne ide po svojoj želji. Jedan od osnovnih razloga za nepopuštanje u ovom slučaju jeste što, ako to sada učinite, šanse da ga uskoro ponovo privolite da krene u vrtić biće veoma male, a ponovni povratak praćen teškom adaptacijom.


Nesuglasice u vrtiću



 Kako roditelji treba da se ponašaju kada drugo dete udari njihovo u vrtiću?

Na ovo pitanje, sa kojim ćete se najverovatnije susresti na putu roditeljstva, odgovor vam daje pedagog Jelena Holcer.

Mama i tata imaju ulogu roditelja, a ne vaspitačice u vrtiću. Odnosno, nije vaš posao niti da umirujete drugo, niti svoje dete kada ono nije u vašem vidokrugu. To je obaveza onih odraslih sa kojima tada vaše dete provodi vreme. Sve dok se od vas ovakva vrsta saradnje ne zahteva, podrazumeva se da ste o ponašanju svog deteta informisani, ali ne i pozvani da se uključite u rešavanje njegovih konflikata sa drugom decom. Postoji nekoliko važnih razloga zašto je po pitanju ponašanja vašeg deteta u vrtiću važno da se držite po strani. Vi ste roditelj. Vaša uloga je, sama po sebi, veoma zahtevna i složena. Važno je da je što manje kombinujete sa ulogama ostalih odraslih iz detetove okoline. Na primer, nemojte izigravati i tatu i mamu («Ja sam mu i otac i majka», često izgovaraju samohrane mame), niti baku, niti bilo koju drugu odraslu osobu za koju pretpostavljate da detetu nedostaje. Važnije je da dete odrasta uz postojanu, stabilnu, i u njegovom životu maksimalno prisutnu mamu, nego uz površno prisutnu mamu koja povremeno «glumata» da je i baka, i drugarica, i vaspitačica iz vrtića. Vaš autoritet je samo vaš. Međutim, u slučaju da vaspitačica zatraži vašu podršku, «uskočite» i u njenu ulogu - da svoje dete umirujete, kažnjavate, «regulišete» njegovo ponašanje u vrtiću. Najpre, saslušajte šta ima da kaže vaspitačica. Njeno mišljenje je važno, jer se mnoga deca na različit način ponašaju u kući, a na drugi način u vrtiću. To nije neobično, s obzirom da je različita atmosfera, osećanje zaštićenosti, broj odraslih osoba u okruženju, ali ponajviše su različite granice dopuštenog ponašanja u kući i u vrtiću. Drugim rečima, kako se vaše dete ponaša u vrtiću, vi možda i ne znate, jer njegovo ponašanje u kući može biti sasvim različito. Ukoliko vaspitačica ili, eventualno, roditelji deteta koje je udareno, zatraže vaše učešće, ono što se od vas tada očekuje jeste da podržite autoritet vaspitačice, ali i da utičete na ponašanje svog deteta ubuduće. Odnosno, potrebno je da sa njim porazgovarate. Pitajte ga zašto je udarilo to dete, proniknite u njegove razloge (čak i ukoliko nije verbalno vešto da vam ih na takav način saopšti), ali obuzdajte svoje reakcije vikanja ili kažnjavanja. Naime, socijalna inteligencija se, takođe, uči. Neophodno je da se deca što više osamostale u rešavanju svojih konflikata i sukoba sa vršnjacima. Zapravo, to je jedan od najvažnijih razloga zašto ste dete i upisali u vrtić. Samo u kontaktu sa vršnjacima, ono može razvijati potrebnu socijalnu inteligenciju, naučiti ne samo da razgovara i dogovora se, već i da se svađa, miri, brani, napada.


Izvor:YUMAMA


Jelena Holcer, pedagog


Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.