nedjelja, 31. ožujka 2013.

Strah od doktora kod djece


Kod dece ne postoji urođeni strah od lekara. Ako se taj strah pojavi, onda su tome doprineli ili roditelji, ili neprijatni lekarski pregledi i intervencije, koji su ih zastrašili. Ako su roditelji plašili dete lekarom i pretili mu njime, onda će ono, već preplašeno, ući kod lekara plačući: «Je l' nećeš da mi daš injekciju? Ja sam dobar». Ako je kao beba primalo injekcije, ono će ući opterećeno drugom vrstom straha – strahom od bola.



 Ako dobro pripremljeno dete, neopterećeno ni strahom od kazne, ni strahom od bola, dođe lekaru, ono može čak lepo da se zabavi svim onim čudnim stvarima kojima lekar raspolaže i kojima se služi, naročito ako mu on dozvoli da te predmete uzme u ruku, razgleda ih i upozna se sa njima.
 Ponekad, međutim, ti isti predmeti mogu i da zaplaše dete i u tom slučaju od roditelja i lekara zavisi šta će se dalje događati. U takvoj situaciji oni treba da shvate šta dete u tom trenutku oseća i da pokažu razumevanje za to njegovo osećanje i da mu sa puno strpljenja olakšaju pregled.
 «Ti se bojiš da će te boleti; hajde da se pogodimo: ako zaboli ti odmah kaži i ja ću prestati (stetoskop na grudi); ili «Hajde prvo pogledaj i opipaj ovo gumeno crevo, pa ću te onda pregledati a ti posle pregledaj mamu»; ili «Znam da se stidiš da se skineš, evo ja ću da zažmurim, a ti kaži kad da otvorim oči»; «Tebe će tata da drži u krilu, a ti drži tvog medu». Igračke u lekarskoj sobi (a treba da ih bude u svakoj sobi lekara koji rade sa decom) pomoći će u oslobađanju straha, jer će se uvek naći neka koja će privući dečju pažnju.

Normalno je da plače kad ga boli

 Mnoga deca, iako dobro pripremljena, plaču kada dobiju injekciju i to je normalna reakcija na bol. Detetu će biti lakše i brzo će se utešiti ako mu roditelji jednostavno pokažu da znaju da ga to boli i da ono mora zbog toga da otplače.
 Ako dete (odraslije) hrabro podnese injekciju pošto je očekivalo bol a on nije suviše jak, onda će ono biti srećno ako ga roditelji pohvale što je toliko hrabro. To će u detetu stvoriti neku vrstu samopouzdanja i pomoći mu da i ubuduće lakše podnese neprijatnosti i bolove.
 U jednom i drugom slučaju za dete je najvažnije što će znati da ga roditelji nisu slagali (rekli su da će da boli), ni prevarili i što su ga razumeli ako je plakalo. Na taj način njegova vera u roditelje neće bti poljuljana.

Ne obećavati nagrade, ne uplitati ljubav

 Mnogi roditelji pribegavaju raznim obećanjima da bi dete privoleli da uzme lek. Obično mu obećavaju omiljene igračke, slatkiše ili zabave. Šta se stvarno postiže ovakvim postupkom? Na ovaj način ne samo što se kod deteta ne razvija neophodno osećanje da mnoge stvari u životu mora da prihvati iako su neprijatne, nego se naprotiv razvija – za dete kranje štetno – osećanje da će za sve neprijatnosti koje je silom prilika podnelo, biti bogato nagrađeno. Tako se kod deteta vrlo lako razvija sklonost ka ucenjivanju, koja se kasnije širi i na mnoge druge situacije. Roditelje onda ne treba da iznenadi ako jednog dana od deteta čuju: «Napisaću zadatak ako mi kupiš automobilčić», «Izneću kesu sa đubretom ako mi daš pare za bioskop», «Spremiću svoju sobu ako mi kupiš crvenu rolku» i sl.
 Ima roditelja koji su skloni da upliću ljubav i osećanja da bi dete privoleli da učini nešto što mu ne prija. «Ako voliš mamu, popićeš lek» ili «Ako ne popiješ lek, neću te više voleti». Šta se postiže ovakvom pretnjom? U detetu se rađa strah da će izgubiti maminu ili tatinu ljubav svojom krivicom. Takav strah, najstrašniji za dete, stvara osećanje nesigurnosti i može dovesti do raznih poremećaja na emotivnom planu.

 Iz knjige: Malo dete – velika zagonetka

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.