nedjelja, 30. lipnja 2013.

Djeca i internet

Najčešći problem roditelja danas je to što njihova deca čini se neprestano sede za kompjuterima, igrajući igrice ili “blejeći na netu”, a načešće čineći oba. Na knjigu i ne pomišljaju, škola je dosadna i potpuno nemotivišuća, a pročitati knjigu čini se kao neosvojivi podvig za kojim i nema potrebe, a svakako ne toliko potrebe koliko je ima za prelaskom novog nivoa u igrici ili “četom na fejsu”.



* Internetski život dece – šta vam dete radi na internetu?


Danas Internet koristi oko 1.2 milijarde ili oko 18 posto svetske populacije (svesno), a nesvesno čak oko 30 posto (kroz razne uređaje, telefone, televiziju). Od toga je polovina u uzrastu od 5 do 18 godina. Sadržaji koje deca koriste su uglavnom „zabavnog” karaktera – slike, filmovi, chat, igrice ali i drugi sadržaji za zabavu. Najpopularnije među njima su stranice za upoznavanje preko Interneta, MySpace i Facebook. Zastrašujuć je podatak da je 57% dece na Internetu videlo neku vrstu pornografije. Nakon navedenih statistika, činjenica da mnogi roditelji smatraju da su njihova deca sigurnija kod kuće pred kompjuterom nego na ulici, postaje vrlo zabrinjavajuća. Ali, došao je trenutak da tu tezu stavimo pod veliki znak pitanja.
Nasilja je na Internetu sve više, a u okruženju virtualne komunikacije na prvi se pogled čini kako zakon, tehnologija, škole i roditelji mogu učiniti vrlo malo za njegovo zaustavljanje.
Naravno, kompjuter i Internet nisu mračna strana sveta, ali nekontrolisana i besciljna upotreba Interneta je velika opasnost za decu ali i za odrasle. Kada su deca u pitanju, opasnost je, naravno, i mnogo veća.

* Komunikacija putem Interneta

Najčešći način pristupa zlonamernih osoba prema deci putem Interneta su razni oblici lažnog predstavljanja, (uglavnom je to dobar virtuelni prijatelj vršnjak, pun razumevanja). Pošto zadobije detetovo poverenje sledeća faza je slanje fotografija, upućivanje na web portale ili zakazivanje druženja i razmena ličnih kontakata. U ovoj poslednjoj fazi se dete prisiljava putem ucene ili običnim sistemom sile na željenu aktivnost. Ovo se ne mora odnositi samo na seksualne, već i na druge vrste iskorišćavanja – krađe, prevare i slično.
Mobilni telefoni su kategorija uređaja koji, osim što imaju pristup internetu, takođe omogućavaju i pojedine zloupotrebe. Sve češće smo svedoci filmova snimljenih mobilnim telefonom čiji su ciljevi ismevanje, ili čak vršnjačko zlostavljanje. Deca u školama sama postaju zlostavljači i ucenjivači (vršnjačko nasilje preko Interneta i mobilnih uređaja), dok odgovorne osobe nisu sigurne šta učiniti da bi se to sprečilo.
Mada nam se čini da su ovo ekstremni slučajevi, istina je da se oni dešavaju mnogo češće no što smo mi toga svesni. Ipak, čak i ako fokus pomerimo sa ovakvih slučajeva, ostaje činjenica da se deca i preko mobilnih telefona povezuju na internet i igraju igrice ili provode vreme na Facebook-u i sličnim sajtovima. S obzirom da skoro svako dete ima svoj mobilni telefon, a samo je mali broj u kontrolisanim uslovima, to otvara široko polje mogućnosti ne samo za zloupotrebu interneta već i za prosto gubljenje vremena ili stvara podlogu za ponašanje i stil života u kome se kreativnost ne razvija, a konformizam postaje vrhunski cilj.

* Kako roditelj može uticati?


Tehnička sredstva su deci sve dostupnija, a odrasli, na žalost, najčešće nisu svesni problema. Često nisu svesni šta deca rade na različitim tehničkim pomagalima (šta pišu u porukama, šta slikaju mobilnim telefonima i sl.) zato što za to ili nemaju vremena ili ne žele da narušavaju privatnost svoje dece. Mnogi roditelji se zbog sopstvenog neznanja i neiskustva u oblasti kompjutera osećaju nesigurnim i nemoćnim, pa o tome i ne razgovaraju sa svojom decom. Osećaju se prilično bespomoćnim, jer ne znaju šta treba uraditi.
Kako pomoći kao roditelj? Najvažnije je primetiti i najmanju promenu u ponašanju deteta. Ako dete više boravi van kuće nego obično, ako provodi više vremena za kompjuterom, pokušajte da otkrijete zašto. Takođe, ako smatrate da vaše dete provodi previše vremena pred kompjuterom, da igra igrice ili provodi vreme na sajtovima za zabavu, a da ne stiče nikakva korisna znanja, ili da zbog vremena provedenog za kompjuterom zaostaje u školi, ima slabije ocene nego pre, uvedite određena pravila. U svetu u kome živimo, nije cilj da detetu u potpunosti uskratite korišćenje kompjutera ili igranje igrica. Može vam se učiniti da je to dobra ideja, međutim, ako uzmemo u obzir da svi vršnjaci vašeg deteta provode vreme na Internetu i igrajući igrice, potpunim uskraćivanjem dovešćete samo do toga da vaše dete ima problem u socijalizaciji sa vršnjacima jer će imati problem da nađe zajedničke teme za razgovor. Pravo rešenje je – nađite meru. Ograničite vremenski upotrebu kompjutera, vodite računa o tome koja sajtove posećuje vaše dete i, što je najvažnije, razgovarajte sa njim. Ali mu nemojte u potpunosti oduzeti vreme na internetu. Mada vam se to možda ne dopada, Internet je postao važan deo komunikacije kod dece i mladih ljudi, i rešenje svakako nije onemogućiti im taj vid komuniciranja.
Umesto toga, pronađite vremena za decu, nemojte umesto svog društva deci ponuditi kompjuter i Internet. Naučite više o kompjuterima tako da možete da razgovarate sa decom o njima zanimljivim temama. Uvedite jasna pravila ograničenja upotrebe kompjutera, na primer: kompjuter sme da se koristiti posle škole i pošto su završeni domaći zadaci.
Postavite kompjuter u dnevni boravak, a ne u dečiju sobu jer tako možete da nadgledate decu dok su na Internetu i vidite koje stranice posećuju. Podstičite upotrebu kompjutera kao alata za učenje i druženje, a ne isključivo za zabavu (npr. igrice). Nemojte shvatati druženje putem interneta kao loše. To što ste se vi, kada ste bili dete, igrali napolju i provodili vreme izmišljajući igre ne znači da je to danas moguće. Naravno, nemojte dozvoliti svojoj deci da u potpunosti zanemare fizičke aktivnosti i da samo sede ispred ekrana, ali druženje putem Interneta otvara neke lepe mogućnosti koje vama u detinjstvu nisu bile dostupne. Svakako, ne treba zanemariti rizike, ali isto to ne treba uraditi ni sa prednostima. Vaše dete može steći prijatelje širom sveta, i to sve iz vašeg dnevnog boravka. Sve dok ste vi tu, i dok možete da vašem detetu budete dobronamerni savetnik (iz njegovog ugla posmatranja, naravno), iz komunikacije Internetom može proizaći i mnogo dobrog.
Ukoliko, ipak, dođe i do toga da vaše dete postane žrtva nekog vida Internet nasilja, ili ukoliko doživi nešto neprijatno, ponižavajuće ili u bilo kom smislu loše, takođe postoje stvari koje možete uraditi. Ipak, imajte na umu da se deca neće tako lako obratiti starijoj osobi za pomoć, i zbog toga morate biti pažljivi u pristupanju. Šta je to što možete da uradite?
* Naučite vaše dete da ne odgovara na nasilne, preteće ili na bilo kakav način sumnjive poruke
* Nemojte brisati poruke ili slike, jer mogu da posluže kao dokaz kako bi se mogle preduzeti odgovarajuće mere za sprečavanje nasilja
* Kontaktirajte internet provajdera, školu ako je identitet nasilnika poznat, ili neku od institucija ili osoba koje mogu da vam pomognu
* Pokušati da kontaktirate roditelje vršnjaka koji na neki način putem Interneta ugrožava vaše dete (jer postoji velika verovatnoća da oni i ne znaju kako se njihovo dete ponaša)
* Kontaktirati policiju ako poruke preko interneta sadrže prijetnje nasiljem u bilo kom obliku.
Ali, pozabavimo se još malo drugim delom problema. Čak i u situaciji kada vaše dete ima razvijenu i zdravu socijalnu mrežu vršnjaka sa kojima se druži i putem interneta, mada to na prvi pogled deluje dobro, ni takva situacija nije nužno oslobođena problema. Moguće je da vaše dete provodi previše vremena za kompjuterom, da je zainteresovano za igrice, ali ne i za školu i učenje, i da generalno ne želi da ide u školu. Uzrok tome može biti nemotivisanost, nezainteresovanost i nedostatak volje za učenjem, ali isto tako to može biti i beg od nekih problema vezanih za školu, kao što su strah i anksioznost.

* Strahovi i anksioznost kod školske dece

Uopšteno gledajući, strah je razumljiva reakcija na opasnu situaciju. On je ljudskom rodu omogućio očuvanje života jer nas je, u životno opasnim situacijama, terao na beg ili odbranu. Iako je strah kod ljudi sasvim normalna pojava, on nam ponekad onemogućava da normalno funkcionišemo.
Saveti za roditelje koji žele da pomognu svom detetu koje se preterano boji:
Naučite dete koje su opasnosti realne, a samim tim i strahovi, a koje su opasnosti nemoguće. Kad je dete u strahu, pokušajte da pridobijete njegovu pažnju (idite sa detetom u šetnju, čitajte sa njim knjigu ili igrajte igru, razgovarajte…).
Učite dete kako da samo preusmeri svoju pažnju kad ga je strah nečega što ne može da izbegne (“Možeš da misliš na nešto lepo. Na šta ćeš misliti?”).Ohrabrite dete (“Uskoro ćemo zajedno da slavimo tvoj uspeh.”). Razgovarajte sa detetom (razgovor ne bi smeo da traje predugo jer dete stiče utisak da se i roditelj boji, pa postaje još nervoznije). Naučite dete nekim veštinama savladavanja straha od kojih je najvažnija procena verovatnosti da će se dogoditi upravo ono čega se dete boji (“Koliko si siguran da će se to dogoditi?”). “Neću da idem u školu!”. “Jel možeš da ostaneš sa mnom?”. “Boli me stomak/grlo. Jel mogu da ostanem kod kuće?”. To su rečenice koje je bar jednom iz usta svog deteta čula većina roditelja. Ponekad se iza tih rečenica kriju i dublji problemi od običnog pokušaja da se taj dan izbegne škola.

* Kako prepoznati strah od škole?


Dete se boji da ide u školu ili da ostane samo u školi bez odrasle osobe iz porodice (najčešće roditelja). Pre polaska u školu dete se žali na glavobolju, bol u stomaku ili druge bolove koji nisu telesne prirode. Kad ostane kod kuće zbog “bolesti”, odjednom se oseća mnogo bolje. Dete stalno odlaže odlazak u školu (ne može da odluči šta da obuče, dugo se oblači, zaboravlja stvari i vraća se kući i sl.) pa stalno kasni na nastavu.

* Kako roditelji mogu da pomognu?

Saznajte da li postoji problem zbog kog vaše dete ne želi da ide u školu. Ako postoji konkretan problem zbog kog dete ne želi da ide u školu, zajednički rešavajte taj problem (npr. ako se dete boji usmenog odgovaranja, možete zajednički uvežbavati tu situaciju).
Pokušajte sa detetom napraviti listu “Zašto sve ne volim školu”. Ta lista može pomoći roditeljima da smanje i spreče uzroke zbog kojih dete ne voli da ide u školu (npr. ako dete napiše “Ne volim da idem u školu zbog čitanja”, roditelj bi mogao da se dogovori sa učiteljicom oko manje stresne metode ispitivanja čitanja). Nikako nemojte da naređujte detetu da MORA da ide u školu. Pokušajte da razumete njegov strah i da mu objasnite zašto je odlazak u školu važan.
Provedite što je moguće više vremena sa detetom dok ono nije u školi.
Ako je dete stidljivo i ne uspeva se sprijatelji u školi, pomozite mu savetima i/ili uključivanjem u neke školske i vanškolske slobodne aktivnosti. Pohvalite dete za svaki njegov trud da svlada strah. Ako ovaj problem dugo traje i/ili ako je suviše intenzivan, potražite pomoć stručnjaka (školskog psihologa, psihoterapeuta ili lekara). Potrudite se da dete jede zdravu hranu i da dovoljno spava – usvajajte zdrave načine življenja. Vežbajte sa detetom različite metode opuštanja (npr. duboko disanje i sl.).

* Strah od ispitivanja, testova i ocenjivanja

Dete postane toliko nervozno kad se nađe pred testom ili pred tablom kod usmenog ispitivanja, da ima osećaj kako mu je sve znanje “isparilo”, čak i u slučaju kad se vrlo dobro pripremilo za test ili ispitivanje.
Kako pomoći detetu koje se boji ispita?
>>> Pripremanje
Motivišite dete da se za test sprema dovoljno unaprijed.
Motivišite dete da svaki dan ukratko ponovi gradivo iz predmeta koji mu predstavlja problem.
Ako dete ne razume gradivo, neka zapiše pitanja koja će sledeći put postaviti nastavniku. Ponekad je dobro da dete uči sa svojim vršnjakom.
>>> Vežbanje
Danas su u knjižarama dostupne mnoge vežbanke, radni listovi i sličan materijal koji služi za uvežbavanje gradiva. Posavetujte se sa učiteljem koja bi od tih knjiga bila najprimerenija za vaše dete.
Ako vaše dete koristi vežbanke, pregledajte način rešavanja zadataka kako biste mogli da mu pomognete u onim delovima koje teže savladava.
Pogledajte u detetovim sveskama da li je učitelj/ica sa učenicima radio/la neke probne testove. Kad vežbate sa detetom, koristite slične zadatke koje je u svom probnom testu koristio i učitelj/ica.
>>> Smanjivanje straha
Vežbajte sa detetom tehnike opuštanja kao što su duboko disanje, polako opuštanje ruku i nogu, opuštanje mišića lica. Te tehnike dete može koristiti neposredno pre pisanja testa kako bi smanjilo napetost.
Deca koje pate od straha od ispita, često za vreme pisanja testa razmišljaju o negativnom ishodu testa («Sigurno ću dobiti jedinicu.», «Šta će mama reći?» i sl.) Zbog toga ne mogu da se skoncentrišu na zadatke koje imaju pred sobom. Učite svoje dete pozitivnim razmišljanjima o testu (npr. «Učio sam i znaću da rešim većinu pitanja.», “Ovo je samo test.”, “Kasnije mogu da budem uznemiren, sad idem da rešim test.”). Kod dece koja se boje usmenog ispitivanja, potrebno je vežbanje (gluma) situacije.


>>> Ponašanje na ispitu
Savetujte dete da pažljivo sluša uputstva učitelja pre testa, kako ne bi nešto preskočilo.
Savetujte dete da, na početku testa, «preleti» preko svih pitanja, kako bi prepoznalo ona koja su lakša i ona koja su teža. Kad u testu naiđe na ono pitanje na koje trenutno ne može odgovoriti, treba da ga preskoči i vrati se na to pitanje kasnije. Upozorite dete da čita pitanja do kraja, a ne samo delimično. Savetujte dete da, ako završi pisanje testa pre predviđenog vremena, treba još jednom da proveri odgovore na pitanja.


>>> Jutro pre ispita
Spremite detetu “dobar” i kvalitetan doručak bogat ugljenim hidratima i vitaminima (uvedite obaveznu čašu ceđenog soka od narandže na primer).
Budite sigurni da je dete u školu krenulo na vreme i da neće zakasniti.
Ohrabrite dete i poželite mu sreću (ne spominjite važnost postizanja dobrih rezultata).


>>> A posle ispita?
Izuzetno je važno da dete posle testa ili ispitivanja zna rezultate koje je postiglo kao i u čemu je eventualno pogrešilo. Ako je test donelo kući, porazgovarajte o eventualnim greškama (objasnite detetu šta se od njega tražilo i koji je tačan odgovor). Dete treba da shvati namenu testa - provera naučenog, ali i, što je još važnije, saznanje koje gradivo treba ponoviti ili naučiti.
Sa detetom nikad ne razgovarajte samo o oceni, broju rešenih zadataka ili broju dobijenih bodova na testu. Razgovarajte o napretku koje je postiglo u svom znanju i/ili o napretku u savladavanju straha. Ipak, najvažnije od svega je razgovarajte. I nemojte zaboraviti da nagradite svoje dete s vremena na vreme. Pa makar to bio i koji sat za kompjuterom.


Učite dete kako da samo preusmeri svoju pažnju kad ga je strah nečega što ne može da izbegne. Naučite dete nekim veštinama savladavanja straha od kojih je najvažnija procena verovatnosti da će se dogoditi upravo ono čega se dete boji.

serbianforum

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.