Zašto dijete popušta u školi?

Čim dete popusti u školi ili na nekom drugom polju ne ostvaruje rezultate koji se od njega očekuju, gotovo po pravilu ga i roditelji i nastavnici proglašavaju lenjim. Nekako se uvrežilo mišljenje da kada god se radi o nekakvom detetovom neuspehu, prvo na šta njegova okolina pomisli je da ono može da bude uspešno ali ne radi dovoljno da to i postigne. Roditelji smatraju da je onda logično da treba da primene neku vrtu pritiska ( kazne, kritike, grdnja ), pa će se dete „popraviti“. Mađutim, treba znati da sankcije, u najvećem broju slučajeva, ne pomažu.

Za početak, treba shvatiti da se o lenjosti misli da je ona nekakva mana ili loša osobina koju treba iskoreniti, a u biti ona je posledica nekih drugih teškoća koje dete može imati. Neke od njih su:

Usporen razvoj pojediniih funkcija ili mentalnog sklopa u celini.

Postoje deca koja u svom razvoju pokazuju izvestan „zaostatak“ za svojim vršnjacima. To ne znači da se radi o mentalnoj retardaciji u dijagnostičkom smislu, već o tome da postoje mališani koji nešto kasnije počinju da sede, hodaju ili govore. Međutim, kada osvoje neki razvojni korak u stanju su da ga prilično stabilno održavaju. Takvoj deci školski zahtevi češće ili ređe predstavljaju „preveliki zalogaj“, potrebna im je pomoć, a ponekad i prilagođavanje programa njihovim trenutnim mogućnostima. Kada im se to obezbedi, radni elan im se vraća i nestaje „lenjost“ koje nije ni bilo...

Zdravstvene teškoće.

Ako uvidite da dete ima ukupan „pad energije“, nije loše proveriti njegovo opšte zdravstvano stanje, jer kada organizam nije zdrav on štedi energiju za vitalne procese, zbog čega psihičke funkcije bivaju privremeno manje upotrebljive. Kada se zdravstvani problem otkloni i mentalno funkcionisanje će se popraviti.

Sporost u radu.

Neki mališani su jednostavo spori u obavljanju svojih aktivnosti. Ako ih požurujemo i teramo da rade u bržem ritmu, dobićete gomilu pogrešno obavljenih zadataka i njihov otpor prema bilo kakvom poslu. Ostavite takvu decu da rade u svom tempu, ali pomozite im da se bolje organizuju i planiraju svoje obaveze.

Porodične nesuglasice.

Čak i najmanji problemi između roditelja i dece mogu se odraziti na kvalitet detetovog zalaganja u školi. Dete koje doživljava da ga u kući manje vole ili cene kažnjava i one koji ga na izvestan način odbacuju i sebe samog zbog toga što nije u stanju da zadrži njihovu ljubav. Zbog toga se u njemu javlja revolt, kako prema školskim obavezama tako i prema onima koje ima u kući. Rešenje leži u smanjenju, odnosno otklanjanju porodičnih sukoba, a detetu će se ponovo vratiti polet i biće u stanju da brzo nadoknadi zaostatak u gradivu.

Stav roditelja prema školi.

Nekada deca ne postižu školski uspeh zato što nisu u dovoljnoj meri stekla poverenje u školu i ono što im ona može obezbediti u životu. A takav stav uveliko može poticati od neopreznih izjava roditelja poput : „Šta vredi škola kada se u društvu cene neke druge stvari, veze, moćne pozicije, poslovi koji donose brzu zaradu...“. Slušajući takve komentare dete će lako odustati od napora koji treba da uloži u svoje školske obaveze jer ima sliku da mu ne treba znanje da bi dobro prošlo u životu. Ako se ovo dogodilo, roditelji treba da se potrude da to isprave i da njihovo dete počne da oseća da oni cene školu, ali i da ne postavljaju prevelike zahteve, niti da su opsednuti njegovim uspehom.

Dakle, kada sledeći put posumnjate da je vaše dete lenjo, prvo razmislite o mogućim razlozima takvog ponašanja i pokušajte da ih otklonite, jer svi vaši drugi pokušaji da ga „opametite“ biće od slabe koristi.

BLISKOST SA MAJKOM JAČA OD SUPERJUNAKA

Arogantnost, lenjost i agresivnost televizijskih superjunaka svakako su loš uzor deci, zbog čega su zabrinuti i roditelji i stručnjaci. Kao primer navode Betmena u “Vitezu tame”, Ajron-mena i mnoge druge. Istraživanja američkih psihologa ukazuju da današnji akcioni junaci muževnost iskazuju time što potlačuju druge, iskorištavaju žene, hvališu se bogatstvom, agresivnim ponašanjem, superiornošću i sarkazmom. Dakle, deci šalju poruku da su svemoćni, ali im daju i drugačije primere - lenčine koja puši, koja ne mari za higijenu, mrzi školu... Povodljivija deca ugledaju se na njih. Međutim, neka uspevaju da se odupru stereotipnom ponašanju, kao što su dečaci koji su tokom odrastanja, a i kasnije u životu, imali bliske odnose s majkom, prijateljima i porodicom. Američki razvojni psiholog Karlos Santos kaže da je to zbog toga što su emocionalno pristupačniji i lako odolevaju lošim uzorima.

Istovremeno, dečaci koji su bliski sa ocem povode se za lošim uzorima. Santos kao moguće pojašnjenje za to vidi u činjenici da očevi doživljavaju bliskost sa sinom kao mogućnost isticanja tradicionalnih, odnosno muževnih uloga.

Psiholozi savetuju da je, ukoliko želite da mališane naučite da prepoznaju stereotipne oblike ponašanja, najbolje da im odmalena ukazujete na loše uzore i podsećate ih na prave osobine ljudi.

Majda Janežić, psiholog

izvor: http://www.tvorac-grada.com/forum/

Korisne informacije o trudnoći i odgoju djece možete pronaći na:

http://zdravatrudnoca.blogspot.com/

English: http://happyandhealthypregnancy.blogspot.com/

http://happyandhealthychildren.blogspot.com/